Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 217
Juče:

Danas: 217


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Sun 05/6/12 11:13AM
Sifra: Zabrinuta


Pitanje Psihologu: Text: Postovani doktore,
Obracam vam se ovim putem,jer zivim u malom mestu gde nam nisu dostupni najeminentniji psihijatri,te nemam kome da se obratim za adekvatnu pomoc.Pre godinu ipo dana sam imala svoj lokal I,zbog loseg posla,zatvorila.Ostala sam bez posla I od tada je sve pocelo.U prvo vreme slabije,pa onda sve intenzivnije mi se javlja osecaj panike kada god treba da izadjem medju ljude,pa makar to bilo I najuze drustvo.Javlja mi se drhtavica,lupanje srca,preznojavanje I osecaj neopisivog STRAHA.
Do tada sam bila jako komunikativna osoba I,naravno,svuda isla bez ikakvih problema I na najvece skupove (koncerte,sajmove),a sada ni u mega markete ne smem da odem.
To mi jako smeta jer se ne osecam svoja,kao da to nisam ja.Nepoznata sam sama sebi.
Samo u svojoj kuci se osecam prijatno,ali I na jos samo dva mesta kod svoje majke I kod svekrve gde mogu da odem bez strahova.
Da naglasim da od medikamenata uzimam Propranolol (pola 2puta dnevno) I Bromazepam od 3mg (2puta dnevno).Ova terapija mi je odredjena zbog aritmije I trenutno povisenog pritiska (koji je sada sasvim normalan,cak I nizak).Ovu terapiju uzimam vec 5 godina a cula sam za lek Flunisan da jako dobro deluje kod fobija,ali nisam sigurna da meni odgovara,nabavila sam ga,ali jos nisam pocela da ga koristim bez saveta psihijatra zbog kombinacije sa lekovima koje vec koristim.
Sa postovanjem molim za pomoc,jer sigurno znate kako je ziveti sa tim,ako ne iz licnog,onda iz iskustva pacijenata.
Unapred zahvalna.

SIFRA-> Zabrinuta

Postovana, lekove koje sada uzimate ne lece problem agorafobije i povisenu anksioznost koju sada osecate. Ova osecanja su najverovatnije posledica depresije u koju ste usli nakon sto ste zatvorili posao koji ste pokrenuli . lekovi ce vam pomoci da vam nelagodni osecaj prodje ali ke potrebno da se i vi adekvatnije i zrelije postavite u odnosu na zivotne situacije koje su kao lose neminovne. Flunisan spada u antideprsive i kao takav lek moze se koristiti za simptome koje navodite (strah, nesigurnost) ali za kolicinu leka a i eventualnu vrstu leka kao i za kombinaciju leka sa lekovima koje vec koristite morate se konusltovati sa psihijatrom koji ce vas voditi jer se vase stanje mora pratiti kako bi se najpravilnije procenio trenutak kada cete prestati sa terpijom. Ne savetujem Vam da ga uzimate na svoju ruku. Takodje, savetujem Vam da , ukoliko ste u mogucnosti , krenete na psihoterpiju i da kroz razgovore radite na svojim strahovima i na svojoj sigurnosti.

Datum: Fri 05/4/12 5:03AM
Sifra: zabrinuti


Pitanje Psihologu: Postovana, Mi imamo dve cerke od 5.5godina i 4 godine.
Pre nekog vremena osposobili smo im deciju sobu i izmedju ostalog ubacili smo im tv da koriste u sobi posto jako vole crtace da gledaju, i vrlo cesto na taj nacin se i uspavaju.
Pogledaju crtani 15-20minuta i zaspu najkasnije do 22h.,nakon toga suprug ili ja odemo u sobu i ugasimo televizor
Problem se desio sinoc kada su se one probudile i same upalile televizor i prebacivale kanale da bi pronasle svoj kanal sa crtacima. U tom listanju kanala naisle su na neki program na kom su se prikazivali porno filmovi.Videli su to i krenuli su da nas probude i da nam kazu.
Ja sam u tom momentu ustala i onako u soku otisla ugasila televizor i dovela ih da spavaju kod nas. Nisam htela da pricam o o tome, rekla sam im samo da je to nesto ruzno, i nadala sam se da ce mozda jer su bunovne da zaspu i zaborave sve.
Medjutim to se nije desilo, setile su se i jutros uz dorucak spomenule navedenu situciju.
Suprug i ja smo jako uznemireni, ne znamo kako da razgovaramo sa njima, plasimo se da taj trenutak nepaznje ( mislim na to sto smo im uopste osposobili tv u sobi , ili sto se niko od nas nije setio da zakljuca sve te leve kanale) bi mogao da ostavi neke posledice na njih. Molim vas recite nam kako da resimo ovu situaciju. Hvala!

SIFRA-> zabrinuti


Postovani, razumem vasu zabrinutost ali sta je - tu je. Porno sadrzajima deca su okruzena na svakom koraku kako na ulici, na kioscima, na televiziji na nacionalnim kanalima tokom dana, tako da bi trebalo da imate stav po tom pitanju koji cete preneti i na svoju decu. Deca na ovom nivou na kome su sada vasa deca ne zahtevaju neko posebno objasnjenje vec vise instrukciju kako da shvate to sto su videla i cime su zbunjena. Vase cutanje im nije nikakav odgovor i lako se moze desiti da ponavljaju pitanje upravo zato jer ne dobijaju nikakvu isntrukciju od vas sta su to videla i kako to da shvate. U kom pravcu cete ih usmeriti svojim objasnjenjem pre svega zavisi od vasih shvatanja seksa i od toga koliko mislite da je dovoljno da na ovom uzrastu deca razumeju. i sam dogadjaj, po sebi, ne mora imati nikakve posledice po normalno odrastnje vase dece. Najvaznije je kakvo znacenje tom dogadjaju Vi dajete. Mislim da je sasvim dovoljno da im kazete da su to programi za odrasle ljude koji nije za decu i da se zato i pusta u nocnim satima kada vecina nas spava ali ima ljudi koji to gledaju. Detaljnija objasnjenja treba da im date samo ukoliko oni postavljaju pitanja a kakva ce ona biti zavisi od vasih shvatanja i vase komunikacije koju vec imate sa svojom decom. U redu je da popricate sa njima o svemu sto ih zanima jer je bolje da objasnjenja dobiju od Vas nego od druge dece a sve u vezi seksualnosti su normalne teme kojima smo okruzeni i razgovor na tu temu sa decom spada u redovno vaspitanje dece.

Datum: Fri 04/13/12 2:48AM
Sifra: usb


Pitanje Psihologu: Idem u srednju skolu,koju ne volim,vec sam pri kraju ali,imam lose ocene,zbog toga sto nemam motivacije da ucim.Molio bih vas da mi kazete kako da resim taj problem,kako da steknem radnu naviku?Hvala unapred.
SIFRA-> usb

Postovani,svakom je poznato koliko je tesko nesto odraditi ako nema motivacije. Naravno , nisu nam bas sve stvari koje radimo jednako interesantne i ne radimo ih sa jednakom motivacijom i uzivanjem, ali ako nesto radimo a da ne znamo ni sami zasto, to ide jako tesko ili ne ide uopste. Sta je vas cilj? Bolje ocene? Zasto? Sta dobijate time sto ih imate? Sta gubite time ako ih ne budete imali? Dakle, koja je cena da postignete to sto zelite? Da li ste spremni da je platite? Ako do sada niste nesto radili niste ucili ( a svi funkcionisemo po navici) bice vam tesko da se menjate. Ali svi se menjamo i stalno usavrsavamo u onome sto nam nije savrseno. I vazno je da ispred sebe imate cilj koji Vama nesto donosi i do koga je Vama stalo. Zato cete uloziti napor kako bi postigli cilj. Raspodelite lekcije na manje jedinice, napravite plan ucenja i krenite. Odredite sebi pauze na svakih na primer pola sata po jednu od 10 minuta. Kako vise ulazite u gradivo i kako vam bude lakse islo samo ucenje pauze ce ici redje. Prvo samo procitajte lekciju a u drugom citanju podvlacite ili prepisujte ono sto je najvaznije iz lekcije i sto treba da naucite napamet ( definicije, podele..)
Obnavljajte stalno ono najvaznije iz lekcije! To je garancija da necete zaboraviti. Mozete traziti od profesora da vam kaze sta je najvaznije sto traba da znate ( posebno ako odgovarate za nizu ocenu). Znajte da i profesorima nije cilj da ucenici ponavljaju i da im daju niske ocene ali da bi im dali pozitivnu ocenu mora da se vidi da je ucenik ulozio neko vreme da nesto procita i nauci. Ne mogu dati dvojku ni zbog drugih ucenika, koji su ulozili napor i ucili ,nekome ko nije. Ako vam nesto nije jasno potrazite da vam neko razjasni.
Najvaznije je da imate cilj ispred sebe i da znate sta hocete i zasto nesto radite. Nisu sve aktivnosti koje imamo prijatne, ali to je zivot i zrelost, da prihvatite i nesto manje prijatno radi vece prijatnosti- kada dodjete do cilja, time negujete i jacate svoj duh i karakter. O tome kaze i latinska poslovica - Per aspera ad astra - ( Preko trnja do zvezda!) .

Datum: Tue 04/3/12 2:43AM
Sifra: iva 88


Pitanje Psihologu: Postovani,
Imam 24 god ranije nisam imala nikakvih problema.Pre mesec dana sam imala operaciju I bila sam u bolnici 20 dana,tamo nisam mogla da spavam I tu pocinju svi moji problemi.bila sam malokrvna,slaba,nista nisam mogla da jedemmoze se reci da sam bila jako uznemirena u bolnici,nisam mogla da se smirim cesto sam plakala.kad sam se vratila kuci sve se pogorsalo imam lupanje srca,mucnine od kojih odbijam hranu,strasno sam nervozna I napetamoze se reci da me cak srce boli,bole me stomacni zivci,nemam volje ni za cime,nicemu se ne radujem,skroz sam bezvoljna,imam glavobolje,tesko disem osecam kao da nemam vazduhanocu ne mogu da spavam cak me je I od toga strahimam strahove koji su skroz nerealninikako da se smirim bojim se da ce mi se nesto desiti ako nesto ubrzo ne preduzmemmolim vas pomozite mi,jer ne znam sta se to desava sa mnom da li treba da pijem neke tablete za smirenje?vasa pomoc mi je jako potrebnane znam kome da se obratim za pomoc?
SIFRA-> iva 88

Postovana Iva, kod Vas se verovatno radi o tome da ste bolest kao i boravak u bolnici doziveli kao vrstu traumatskog iskustva koji Vam je stvorio anksioznost a koja jos traje i ako ste izasli iz bolnice. Ja bih Vam preporiucila da se javite psihoterapeutu koji bi Vam pomogao da vrlo brzo izadjete iz stanja u kom ste trenutno. Vidim da su prisutni i simptomi depresivnosti kod Vas sto nije samo po sebi dovoljno da se dijagnostikuje i depresivnost. Takodje iz razgovora strucno lice bi procenilo da li Vam treba neka terpija ili je dovoljno da imate razgovore. Ukoliko zelite, mozete se javiti i meni prko mail adrese i zakazati razgovor preko Skype.

Datum: Tue 03/27/12 6:41AM
Sifra: Maja, Goran


Pitanje Psihologu: Postovana
Nas sin od 7,5 god. (prvi razred osnovne skole) u poslednje vreme veoma burno reaguje u skoli, uzimanjem i bacanjem stvari druge dece, a ponekad i tucom. To se desava kada se razljuti jer mu se pojedina deca rugaju ili mu ne daju da se igra sa njima, sa njihovim igrackama i slicno. Kada ga uciteljica pita zasto je to uradio on samo cuti, pa je to sada uzelo maha da se deca zale na njega za svaku sitnicu. Cesto puta kada nekoga u igri slucajno gurne, takodje je okrivljen pred celim odeljenjem. Za situacije koje se desavaju u skoli mi ne znamo, jer nam on ne prica o tome odmah , vec posle nekoliko dana, ili cujemo od uciteljice ili druge dece. Kada smo ispitali svaku pojedinacnu situaciju do sada, on ni u jednoj nije bio kriv, ili se branio ili je slucajno nesto uradio, ali je pred odeljenjem stalno optuzivan. Isli smo kod uciteljice i razgovarali sa njom o tome, i ona je obecala da ce nam pomoci da zajednicki resimo problem, ali je vec posle par dana postupila isto. On inace odlicno uci, i na svim pisanim vezbicama dobija samo najbolje ocene. Kada ga uciteljica prozove da cita ili nesto odgovori, on samo cuti. Takodje moram da napomenem da je to cutanje on ispoljavao i ranije (u kontaktu sa nasim prijateljima sa kojima on nije potpuno opusten, ..., pa cak i na upisu u skolu). Skolski pedagog je tada rekla da on sve sto treba da pokaze perfektno uradi, ali sve sto treba da kaze on cuti, i zato mora da ga oceni osrednjom ocenom. Uciteljica vidi resenje u tome da on mora da joj kaze sve sto mu se desava. Ali to nije tako lako. Da on to moze, ili da mi njemu to mozemo lako da objasnimo, ne bismo ni bili u ovoj situaciji. Doslo je do trenutka da on sada pocinje zaista da radi gluposti u skoli, i ponavlja nam da je on stalno kriv za nesto i da se uvek neko na njega ljuti. Uciteljica misli da je on tvrdoglav i da je ne slusa, stalno ga opominje, a primetili smo da kada mu ocenjuje zadatke, kao da mu trazi gresku. Uciteljicu poznajemo od ranije, jer je kod nje bila i starija cerka, koja je sada peti razred, i koja je susta suprotnost ponasanja na casu (aktivna, javlja se...). Mi smo sinu sve vreme objasnjavali sta je ispravno, a sta lose, i kako treba da se ponasa u skoli, sta sme a sta ne sme, ali on sve vreme kao da ima neki osecaj pritiska i od nas, i jako tesko dopiremo do njega. Poceo je i u kuci burno da reaguje na sve, od osnovnih stvari (pranja ruku, ...., pa do onih u kojima zaista postoji realna mogucnost za ljutnu). Stalno se vredja i ne ume pravilno i adekvatno da odreaguje. Mi ga ucimo kroz razne igre uloga i razgovor, ali to sporo ide. Molimo Vas da nam date vase strucno misljenje o njegovom ponasanju, o tome zasto cuti kada ga uciteljica prozove da cita na casu; kako mi da se postavimo, sta treba da radimo i koliko je cela situacija alarmantna, da ne bi dovela do druge krajnosti (od odlicnog deteta, ...).
Unapred zahvalni
Maja i Goran
SIFRA-> Maja, Goran

Postovani, kod deteta kao sto je vase, nezno i osetljivo, polazak u skolu provocira socijalizaciju i prilagodjavanje na novu sredinu u kojoj se dete ne oseca poptuno opusteno ni zasticeno kao u roditeljskom domu. Verovatno je emotivan a povlacenjem (ne odgovaranjem, cutnjom) reaguje na stres ili reaguje buntom kada se oseca povrdjeno ili ljuto. Tolerancija na frustraciju mu opada jer je pod ociglednim pritiskom i zato reaguje burno i na najmanju sitnicu. Smanjite pritisak.Savetujem Vam da krenete kod skolskog psihologa na redovne konsultacije koje bi pojacale vasu roditeljsku kompeticiju a psiholog bi bio od koristi i nekim savetima i uciteljici. Sa detetom kao sto je vase, neophodno je da se puno prica o svim situacijama koje u skoli dozivljava kao opterecujece. Da se dete jaca pohvalama i licnim primerom kroz postupke rodtelja da prihvata i preuzima odgovornost za svoje postupke. Kaznjavanje svedite na minimum a dete jacajte konkretnim savetima sta da radi kada se u skoli ne oseca zasticeno ili povredjeno. Jacajte ga i po pitanju sta je povredjujuce kako za njega tako i za drugu decu. Razvijajte kod njega osecanje empatije za druge, opet licnim primerom. Imajte strpljenja jer se sigurnost u sebe, koju treba da razvije kao i druge osobine, razvijaju sa sazrevanjem a on je jos mali. Jacajte ga pohvalama, komentarisite na glas sta je lepo ponasanje sta nije. Ucite ga da se kloni neprilika i nacinima kako da se bori za neciju paznju i naklonost. U kuci komentarisite jedan drugome, medju sobom, mimo njega, sta Vam prija u ponasanju drugih ukucana a sta ne i neka vasa cerka bude primer kako se moze konstruktivno reagovati na savete roditelja. Pricajte Vi izmedju sebe a on neka sa strane slusa, njega ne ukljucujte u razgovor i pri tom se ponasajte kao da to sa jnim nema veze. Naka ide na neki trening kako bi prosirio krug poznanika i video kako funkcionisu druge socijalne grupe van skole i sa drugim interesima. Dobro bi bilo da se sto vise druzite sa njim kako bi i Vi korigovali njegovo ponasanje unutar porodicne grupe, sve to uz puno podrske i pohavala. Zapamtite da sve kritike budu usmerene jedino i samo na konkretan postupak a nikako na licnost deteta!




<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'