Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 2892
Juče: 2490

Danas: 402


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Fri 10/15/10 4:02AM
Sifra: Feniks


Pitanje Psihologu: Imamo decaka starosti 4 godine. Po misljenju psihologa deacak prati razvoj svojih vrsnjaka u svakom pogledu.(trenutno radi sa logopedom za izgovaranje nekih slova i finu motoriku). Veseo, pokretan, pametan, mislim da je jako emotivan. Kada je radostan i srecan zbog neke osobe koju voli svoju emociju ispoljava tako sto ga grubo mazi po glavi, ili jako stegne oko vratatj.zagrli, ili na neki drugi nacin pokaze tu emociju. Mi kao roditelji znamo da on na taj nacin pokazuje koliko je srecan ( i sa nama se isto ponasa) ali druga deca ili ljudi koji ne poznaju te reakcije i reaguju tako sto se ljute jer je to grubo (narocito drugari ili braca). Posto za svoju ljubav i srecu ne dobije isto zauzvrat (cak se ljute ili ga gurnu), on je tuzan ili ljut i desava se da onda to dete ili osobu udari ,gurne i sl. Tada ga mi ili vaspitaci ili druga odrasla osoba grdi ili kazni, a sve zato sto je na taj nacin pokazao lepe emocije. Mi mu objasnjavamo da kada pozeli da nekoga pomazi ili zagrli ili poljubi mora to polako i nezno da uradi, ali on nikako da shvati.na koji nacin da mu pomognemo da se opusti i bude nezniji u ispoljavanju takvih emocija.dobar je voli drustvo, voli da deli, jako je osecajan i pun energije. Jako sam kao majka nesretna zato sto ga drugari i ostali na neki nacin deklarisu kao agresivnog decaka a on to zaista nije, jer se tako ne ponasa uvek, samo u situaciji koju sam vam opisala.i ja sam jako emotivna i zato me to toliko boli.
Porodica savim normalno funkcionise bez ikakvih problema (zdravstvenih, materijalnih,...), radimo, putujemo, setamo isl. Batine ne primenjujemo kao vid kazne.
> odgovorite mi i dajte mi primer ili vezebe kako bi resili taj problem, hvala !

Sifra-> Feniks


Postovana, ponasanje vaseg deteta je sasvim uobicajeno za taj uzrast i potpuno ce se promeniti sa odratsnjem i njegovim sazrevanjem. Ali do tada, vi mozete u igri sa njim ili dok se mazite sa njim da glumite situaciju u kojoj se nalaze on i njegovi drugovi. Pri tom cete glasno odreagovati kada vas jace stegne a glasno uzivati sa odobravanjem kada on nezno iskazuje svoju ljubav. Takodje, mozete i vi prema njemu biti blagi i nezni prilikom iskazivanja ljubavi.Dok to radite govorite glasno kako to radite polako i nezno. Na primer: sada ce te mama polako poljubiti, sada te mama nezno mazi, sada ce mama nezno poljubiti tatu i sl. Naucite ga da razlikuje nezno i jako. To mozete vezbati u igri i sa njegovim igrackama. Prvo mu vi pokazite kako jako grlite zeku a onda kako ga nezno grlite , zatim to trazite da ponovi vas sin. U realnim situacijama kada vas sin zeli da nekog zagrli vi cete ga glasno podsetiti da to radi polako i nezno. Recicete mu -sada polako i nezno zagrli druga. Takodje, mozete ga fizicki zaustavljati kada njegova neznost predje ocekivane granice i kada vidite da drugoj deci postaje neprijatno. Tokom igre svako njegovo tacno ponasanje nagradite sto neznim poljupcem sto nekim slatkisem ili necim sto vas sin voli. Tu nagradu propratite recima ovo je nagrada sto si bio nezan. Imajte strpljenja, budite dosledni i za kratko vreme vas ce sin usvojiti nov nacin iskazivanja ljubavi.

Datum: Thu 10/14/10 5:42AM
Sifra: Pomozite molim vas


Pitanje Psihologu: Zdravo postovana,
imam jedan strasan problem a to je sumnja u moju seksualnost. Ja nikad nisam bio naklonjen muskarcima ali nikad, i sada mi se odjednom desava da kada vidim nekog muskarca npr. kazem ovaj je zgodan a kada vidim neku zensku nista kao da me nesto gusi ako kazem nesto. Jako se plasim da nisam latentni homoseksualac, da li mozete da mi objasnite sta tacno znaci ti i da li je to prolazno?
Ja se i dalje "palim" na zene i volim to ali me mnogo gusi kada npr. vidim zgodnu zenu i lepo mi i onda se pojavi muskarac kao da mi baci kamen na glavu. Imam nekoliko drugara sa kojima se zezam kao geyevi i osecam se extra ali takodje volim da se mazim sa jednom devojkom. Nikad nisam imao devojku ali su mi se uvek svidjale uvek sam bio zaljubljive prirode. Kada bi npr. video homoseksualce to bi mi bilo gadno ali osetim nesto u podsvesti. Ja imam kompleks nize vrednosti, secam se da sam jednom video neku homoseksualnu reklamu i kao da me je to uzbudilo i hteo sam opet da vidim to bio sam radoznao ali sam shvatio da nije u redu i od prilike je od tada krenuo neki strah. Kada gledam porno filmovi obavezno komentarisem muskarca a kada komentarisem zenu osetim neku tezinu. Cak sam imao i neke snove, ali sam u medjuvremenu i sanjao zene. Nzm sta se samnom desava mnogo sam nervozan napet i uplasen od svega, danas kada sam video latentni homoseksualac presekao sam se. Imam 16 godina. Molim vas pomozite mi. Takodje me uzbudjuje kada neka devojka prica kako su momci zgodni i sl.
Hvala unapred !!
SIFRA-> Pomozite molim vas

Postovani, nasa seksualnost je deo naseg bica i mi ne biramo da budemo homoseksualci ili heteroseksualci ili biseksualci itd. Dakle, ne biramo, to je deo nase urodjene sklonosti i na to nemamo nikakav uticaj. Sve ono sto nam je urodjeno nije nam strano i nema straha od toga. Ni jedan homoseksualac se ne plasi svoje homoseksualnosti vec se plasi rekacije drustva i osuda okoline na njegovu razlicitost, kao sto se ni jedan heteroseksualac ne plasi svoje heteroseksualnosti vec je prihvata kao deo svoje prirode. Dakle, strah koji se kod vas javlja, po meni potvrdjuje da vi imate osecanje distance, osecanje da vam to nije blisko ali i da vas plasi sve sto vam lici na to. U vreme kada i kod nas pocinjemo da pricamo otvorenije o homoseksualnosti masovno se javlja homo fobija kao da se radi o necemu sto je prelazno i ne daj Boze da neko od nas oboli od te teske bolesti. Potsecam vas da homoseksualnost nije bolest i nema je u nomenklaturi bolesti. Latentni homoseksualci pre reaguju sa otvorenom agresivnoscu i izrazenom homofobijom jer potiskuju strah i paniku a menjaju je u otvorenu agresiju kojom dokazuju da su oni pravi muskarci u koje ne treba sumnjati. Nasa seksualna sklonost postoji od uvek u nama i ukoliko su vase prve naivne iskrene ljubavi bile devojke nemate razloga da mislite da ste gay, a ni to sto prokomentarisete nekog muskarca naravno da ne znaci nista lose, jer su decacima muskarci objekti za identifikaciju kao sto i zene imaju svoje idole i uzore medju manekenkama, glumicama, naucnicima...Dakle, opustite se i ne brinite taj strah kod vas je posledica vasih godina i naseg sveukupnog homofobicnog okruzenja.

Datum: Tue 10/5/10 7:12AM
Sifra: separacija


Pitanje Psihologu: Text:
Postovana, opet ja.
Juce sam se probudila strasno depresivna sa suicidalnim idejama i sa strasnim saznanjem da ja podsvesno necu da mi bude dobro. Da li je to normalno? Da li iko na svetu ne zeli da mu bude dobro? Tuga je bila ogromna, kao da se svo crnilo ovoga sveta skupilo u moj stomak, mislila sam da cu se raspasti od bola. Ja se i dalje tresem iako pijem najvecu dozu tableta za smirenje i ne znam sta da radim sa tim drhtavicama. Moj psihijatar kaze da ce to proci, da je privremneno a da necu da mi bude dobro zbog osecaja krivice prema majci. Nas dve smo se sinoc uzasno posvadjale i potukle i ona je nasrnula nozem na mene, ja sam se sva prepala. Danas smo se pomirile i ja sam osetila radost sto se za mesec dana selim dole a onda frku sta cu sa sobom sama, strah bez mame mada mogu da je posecujem kada god zelim. Tresem se bez prestanka, ja ne znam sta je sa mnom, htela bih danas kod frizera da obradujem sebe ali ne mogu od ovih drhtavica i ubedjenja da ja nemam prava da mi bude dobro i da se radujem. Drhatvice su nesnosne, sramota me je da izadjem iz kuce, ne znam kako cu na posao ovakva, da mene ni lekovi ne mogu da smire. Samo kada bih dala sebi dozvolu da mi bude dobro. Od krivice vise ne mogu da zivim. U majci nemam podrsku i sigurnost a ne mogu bez nje, u stvari moj psihijatar kaze da mogu, da sam ja samo umislila da ne mogu. sada me najvise razjeda to sto necu da mi bude dobro, osecam da moja podsvest nece, da me vuce u nesto mracno. Meni je nenormalno i ne znam kako da se izborim sa tim i sa ovim drhtavicama. Dosadno mi je u kuci, volela bih da se vidjam sa ljudima, da izlazim ali ne mogu od ovih drhtavica. Mnogo mi je tesko, i depresivna sam i radosna i sva se tresem. Sta da radim da prestanu te drhtavice i da dozvolim sebi da mi bude dobro. Mislim da mi Bog ne da da mi bude dobro, da me kaznjava sto ne idem u Crkvu vise i sto zelim da zivim ovozemaljskim zivotom i da imam decka i sex. Meni je sve greh. Ne znam sta cu sa sobom.
Pozdrav!
SIFRA-> separacija

Sve o cemu mi pisete jesu stvari koje bi trebalo da prodiskutujete sa vasim terapeutom. Sto se tice drhtavica koje imate i koje vam prave problem, takodje se eliminisu terapijski samo je potrebno da kazete za taj problem psihijatru. Mislim da bi za vas bilo dobro nesto od terpijskih tehnika da se necim pozabavite dok ste kuci, potrazite od terapeuta domaci zadatak da vas necim okupira da nesto radite, zapisujete, pratite. Takodje, na terpiji prodiskutujte o vasim ocekivanjama u ovom prelaznom periodu do vaseg seljenja. Sto se tice vasih razmisljnja o osudi od strane Boga, da li ste se vi zavetovali na celibat pa nemate pravo da zivite ovozemaljskim zivotom? I zasto i dalje ne idete u crkvu? Potrazite i razgovor o ovome kroz sta prolazite sa vasim svestenikom. Za vas je vazno da i od njega u ovoj fazi imate podrsku.

Datum: Mon 10/4/10 6:12AM
Sifra: mikica


Pitanje Psihologu: Text:
Postovani unazad 2 godine imam strah.Udata sam imam 23 godine zaposlena sve mi je ok u braku i inace.Medjutim prezivela sam traume razne u detinjstvu tipa porodicnog nasilja tj.moj otac je maltretirao majku,sekao vene tada sam ja imala 12 godina sve je to ostalo urezano u mojoj glavi. Da skratim, sad se ja bojim da rukujem nozem da se slucajno ne posecem. Radim ja s njim al sam stalno u nekom grcu i strahu, zatim krivim sebe sto se bojim i sto sam sebi dopusta da se plasim bezvezne stvari...Molim za savet kako da se oslobodim straha ne zelim da pijem nikakve lekove samo zelim vase misljenje. Pozdrav !

SIFRA-> mikica

Postovana, strah koji pominjete zove se anksioznost. O ovom osecanju mozete procitati nesto vise na nasem sajtu. Lecenje anksioznosti sprovodi se psihoterpijski ( razgovorima) i /ili lekovima ukoliko je strah veliki i ukoliko smeta redovnom funkcionisanju. Ukoliko strah nije veliki ali ga ima psihoterapijskim razgovorima se radi na tome da se potisnuti konflikti u licnosti razrese a time se i strah gubi. Prirodni nacini oslobadjanja anksioznosti su fizicka aktivnost, druzenje sa prijateljima, generalno opustanje. Ono sto mogu da zakljucim jeste da bi vam razgovor i opustanje bili od koristi.

Datum: Mon 10/4/10 6:04AM
Sifra: mama NS


Pitanje Psihologu: Text:
Koja bolest je pod sifrom F-29,osnovne karakteristike i nacin ispoljavanja bolesti i da li je pacijent primoran da ceo zivot provede pod lekovima ili je moguce da posle godinu-dve pod lekovima, snagom svoje volje prebrodi bolest i normalno funkcionise uz neku minimalnu dozu leka ( Ksalol 0,5 mg pola tablete dnevno)

SIFRA-> mama NS

Postovana, u sifarniku mentalnih poremecaja dijagnoza pod sifrom F29 vodi se kao neorganska psihoza. Klinicka slika je razlicita i individualna. Prognoza i tok bolesti moze se sa izvesnom sigurnoscu dati samo na osnovu svih pokazatelja, rezultata ispitivanja same osobe a ne moze se govoriti uopsteno, tako da sva pitanja koja ste postavili meni morate postaviti nadleznom lekaru, psihijatru koji vodi osobu koja ima ovu sifru bolesti.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'