Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 3843
Juče: 1764

Danas: 2079


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Mon 10/4/10 5:55AM
Sifra: Pisac


Pitanje Psihologu: Text:
Draga doktorka,

Blizim se 40-tim. Udata sam i imam dvoje male dece. Visoko sam obrazovana ali ne radim. Imam uobicajne probleme ko i svi. Resavam ih nekad uspesno a nekad nikako. Ono sto mene muci je sledece. Zavrsila sam fakultet ali posao koji je vezan za struku ne mogu da radim. Nije da nisam probala, radila sam u struci, bila dosta uspesna ali sve mi je to bio teret i stres. Kada je trebalo poloziti strucni ispit ja nisam imala snage za to. Jednostavno zeludac mi se okrece kad uzmem da citam strucnu literature. Naime, ja sam oduvek zelela da budem pisac, ali to se nekako nije uklapalo u socijalnu strukuru iz koje poticem. Moji su radnicka klasa a to sto sam zavrsila dobar fakultet (pravni) za njih je bio nevidjeni uspeh. Ali kada je trebalo da se radi ja se u tome nisam nasla, suvise sam osecajna da gazim preko ljudi do uspeha. Sada kad su deca porasla (2 i 5 god) i kad bi trebalo da se vratim svojoj karijeri, ja ne mogu. Osecam da mi je poslednji voz da probam da radim ono sto zelim. I krenula sam u tom pravcu. Napisala sam 5 knjiga za decu, uradila prevode, ilustracije i poslala ponude, jos uvek ih saljem. Za to vreme nemam nikakvu podrsku od mojih, mislim na muza i deo moje primarne porodice. Oni na to gledaju kao na neki moj hir, ludost a ja sam sva u tome. Pocela sam sa decijim pricama kao da sama sebi stvaram becap up, u stilu ako ne uspem, nema veze a zelim da pisem ozbiljno i predano. Materijal za jednu knjigu imam u glavu, i kada mislim na to, meni se film odvija u glavi. Naravno volim da pisem i za decu, to me opusta a decu prosto obozavam. Ne znam sta bi bilo moje pitanje, ali mislim da od vas pre svega trazim podrsku, da nisam blesava i da treba barem probati da se bavis onim sto volis. Inace, ja od malena, pisem, pre svega za svoju dusu, dok nisam upisala fakultet to je bilo jako cesto a posle sve redje, da bi na kraju potpuno prestala. Ali sada zelja za pisanjem se vratila svom svojom silinom i mene prsti svrbe i glava mi je puna ideja. Eto, toliko od mene, zelim vam sve najbolje i nadam se da cete mi pomoci kao sto ste to vec jednom ucinili. Veliki Pozdrav, Pisac

SIFRA-> Pisac

Postovana, imam svo postovanje i divljenje za telenat koji imate i koji kipi u vama i trazi da se realizuje. Takodje, dajem vam svu podrsku da na tome i dalje radite i verujem da cete i postici uspeh. Ali zelela bih da dodam i sledece. Vi ste studiranjem dosta vremena, truda i rada ulozili u jos jednu nauku i uspeli ste da je privedete kraju. Na tome vam cestitam i vidite, vi ste time dokazali da imate puno potencijala i kapaciteta. To je ono sto bi vasa sredina posebno trebalo da ceni i postuje. Ali, obzirom da mi zvimo u Srbiji gde je nezaposlenost velika a narod na ivici siromastva prinudjeni smo da mislimo o egzistencijalnim potrebama te se tako pragmatizam stavlja u prvi plan. Vi najbolje znate kakva je finansijska situacija vase porodice te time mozete videti kolike su i kakve mogucnosti da u ovom trenutku realizujete svoje talente, sto se pisanja tice. Cini mi se da je to kod nas jos uvek luksuz osim ako niste afimrisan pisac koji moze ziveti od svog rada. Do tada, najbolje vam je i najsigurnije da uskladite, nadjete ravnotezu izmedju pisanja i sticanja para radeci posao pravnika ( naravno, to sve u dogovoru sa vasim partnerom). Verujem, da zivimo u stabilnoj i bogatoj drzavi vi ne biste uopste imali ovu dilemu niti bili u ovom problemu. Amerikanci su poznati po tome sto u svom radnom veku promene i vise razlicitih poslova, koji i nemaju veze jedan sa drugim, pa cak ni sa obrazovanjem, dok kod nas to, na zalost, nikako nije slucaj. Psihologija i smatra da svaki covek ima puno razlicitih talenata i da bi svaki covek bio uspesan radeci razlicite poslove a mi nemamo mogucnosti ni luksuza da se oprobavamo u tome jer smo zauzeti obezbedjivanjem bazicnih egzistencijalnih potreba. Dakle, mislim da je za vas najbolje resenje da pronadjete sredinu, ravnotezu koja ce zadovoljiti i vas i potrebe vase porodice, odnosno da pronadjete ravnotezu u vama i kao pisca i kao zene majke i partnerke u ortackoj firmi zvanoj porodica. A ako se situacija u buducnosti promeni da ste finansijski sigurniji i obezbedjeniji, naravno, da cete se maksimalno posvetiti radu onome u cemu se nalazite i u cemu toliko uzivate. Budite mudri i nadjite pravu meru.

Datum: Mon 10/4/10 5:20AM
Sifra: virgo


Pitanje Psihologu: Postovana,zelim da vam se zahvalim na odgovoru i savetu i da postavim jos jedno pitanje.Gde je granica izmedju genetske predispozicije coveka i njegove licne sposobnosti.Da li smo odredjeni genetikom u svakom smislu,zdravstveno,tipa da smo podlozni nekim zdravstvenim problemima u zavisnosti od istorije i psihicki, mentalno, tu mislim na ogranicenost uma i mogucnosti spoznaje stvari uopste.Recimo,genetika je neka vodilja koja nas odredjuje ali da li se mozemo sami izboriti za promenu i drugacije tokove.I jos nesto,svojevremeno sam bio na predavanju jednog eminentnog psihologa koji tvrdi da je proces karakternog formiranja licnosti zavrsen u u ranom dobu detinjstva i u sustini da je to to.Koliko je moguc rad na sebi i jacanje mentalno u nekom kasnijem dobu ukoliko otkrijemo potrebu za tim.Ili je to uzaludan pokusaj i proces stvaranja vecih problema pa samim tim treba da se baziramo na prihvatanju sebe takvih kakvi smo i jednostavno prihvatiti cinjenicno stanje i izvuci maksimum.Hvala.

SIFRA-> virgo

Postovani, ne postoji jasna granica izmedju genetike i uticaja sredine niti se naucnici slazu oko toga koliki je procenat uticaja genetike a koliko je sredina vazna, neki smatraju da je odnos 50:50 dok drugi smatraju da je odnos 80:20 u korist genetike. Genetska osnova je predispozicija za razvoj a sredina nam odredjuje da li ce se nesto razviti ili nece. Sve sto covek zeli ukazuje da za to i ima potencijala a da li ce to razviti ili nece zavisi od njegove motivacije, ambicije, okolnosti,mogucnosti. Vazno je da napomenem, da kada govorimo o genetici, ne mislimo samo na nasledje vasih roditelja ili/i njihovih roditelja vec se nasledjem kombinuju i nasledjuju geni ko zna kojih nasih sve predaka i to od strane oba nasa roditelja ( samo zamislite tu kombinatoriku). Tako da mi i ne znamo sta sve nosimo, kakve sve potencijale za razvoj. Tako da ostaje kao vrlo vazno ono sto zelimo i rezultati koje postizemo jer to dokazuje nase licne potencijale. Dakle, rad na sebi je nas zadatak i nasa obaveza. Pogledajte ljude oko sebe i sigurna sam da mozete videti koliko su neki ljudi sebe izgradili i sta su postigli a nisu morali. Neka vas vodi unutrasnji glas i potencijal koji imate. Kazu da svako ko nesto zeli da postigne za to i ima talenta jer coveka ne privalce stvari za koje nije talentovan. Deciji potencijali se razvijaju i oblikuju preko porodice zatim preko utvrdjenog obrazovnog sistema a nakon zavrsteka sistemskog obrazovanja svaki covek ima obavezu da sam sebe razvija i usavrsava, samo tako se oseca srecno, zadovoljno, relaizovano, ispunjeno. Samo od vas zavisi koliko cete da se razvijete, pratite unutrasnji osecaj i svoje zelje. Covek se uci dok je ziv.


Datum: Sat 10/2/10 11:45AM
Sifra: Virgo


Pitanje Psihologu: Text: Postovana,molim da pitanje ne objavljujete vec samo odgovor.Hvala unapred.

SIFRA-> Virgo

Postovani, cini mi se da nema potrebe za detaljnijim analizama. Izgleda da vas problem moze da se svede na jedan razlog a to je osecanje nize vrednosti, odnosno osecanje inferiornosti koje ste do sada dobro nosili i kompenzovali a sada kada je sa druge strane osoba koja vas voli i zeli za vas da se uda vi kao da bezite iz te situacije jer se ne osecate dovoljno vrednim. Osecanje samopostovanja, samopouzdanja je osecanje koje sticemo veoma rano i potvrdjujemo ga u porodicnom okruzenju. Vi ste veoma rano otisli iz porodice a moguce je da i dok ste bili u njoj niste stekli dovoljno samopouzdanja, da ste nasli devojku do koje vam je stalo i koja ima bekgraund kao sto je i vas vi ne biste imali problem ali posto su njeni naucnici problem je kako se sada sa tim nositi. Jos uvek, vi niste razresili tu dilemu i taj konflikt na psiholoski nacin i zato se jos uvek osecate lose. Ukoliko vas muce nesanica, povecana napetost, anksioznost mozete se javiti psihijatru i dobiti adekvatnu terpiju koja ca vam pomoci da se simptomi brzo otklone a psiholoski ostaje vam da prihvatite sebe kakvi jeste sigurno sa puno kvaliteta i dobrih osobina ( ne bi ta fina devojka bila sa vama da nije zadovoljna vama bas takvim kakvi ste ) ali i sa manama koje imate sto samo potvrdjuje da ste i vi samo covek. Svako od nas raste i u psiholokom smislu, razmislite sta vi morate da jacate kod sebe i time da psiholoski receno, rastete. Mnogo bi vam bilo lakse da vas kroz takva razmisljanja vodi psiholog ali ako niste u mogucnosti krenite sami. Zavolite sebe takvog kakvi jeste!


Datum: Thu 09/30/10 3:17PM
Sifra: separacija


Pitanje Psihologu: Text: Postovana. Izvinite sto Vam dosadjujem ali nekako imam poverenja u Vas. Ja sam cvrsto donela odluku da se odvojim od majke i osecala bih se grozno pred samom sobom da to sada ne uradim pogotovu sto sam stanarki u donjem stanu licno dala otkaz i celom drustvu rekla da se selim i svi su uz mene. Konsultovala sam i psihologa sa VMA, ona kaze da separacija mora da se izvrsi sada ili nikada posto smo mama i ja u bolesnoj simbiozi sadomazohistickih odnosa i da budem jaka i da izdrzim ovu separacionu krizu da su to sve normalne reakcije koje ce proci i da cim sam mogla bez nje 5 dana da je to znak da mogu da sidjem dva sprata nize i da se odvojim. Meni je tih pet dana bez mame bilo super ali me je stigao osecaj krivice sto mi je super i meni je problem taj osecaj krivice. Nisam Vam napomenula da sam ja pre 6 godina 3 godine zivela sama u Nemackoj bez roditelja i super se snasla. Zato mi je sada cudno sta se desava. danas se recimo osecam bolje, bilo mi je dobro na poslu, dosla sam raspolozena kuci, obradovala se sto je mami bolje i sto ne mora u bolnicu od cega sam se jako plasila opet iz razloga da ne ostanem sama. Ja sam cudna, ja samu sebe ubijam u pojam i ne znam zasto to radim, dokazala sam da mogu bez mame a onda se ponasam kao beba koja ne moze bez mame, ja kao da necu da mi bude dobro, mislim da nemam prava od tolike krivice. Moj psihoterapeut tvrdi da sam spremna za separaciju i da bi time pomogla i mami i sebi a to misli i psiholog, da bi tada nas dve imale normalnije odnose a ne sindrom zapletenih rogova i da izdrzim i uz svu podrsku odradim tu separaciju i vidim da sve cega se plasim je samo umisljaj i da mama svojom manipulacijom koci moje odrastanje i da i tu budem jaka i izdrzim tu mentalnu torturu. Meni inace raspolozenje jako varira od depresije do euforije tako da depresija utice na moju odluku o separaciji a ne sama separacija. Najveci problem mi je odnos sa ljudima, ta socijalna fobija i drhtanje i tresenje glavom kao da mi krivica pise na celi i svi ce je videti, problem je u toj krivici. Bila sam i kod svestenika, rekao mi je da je problem u odnosu sa mamom, da je Bog ljubav i sve sto ste mi Vi rekli, da zivim normalno, da nadjem decka i da se udam i da se ne opterecujem toliko religijom prosto da zivim zivot. I on je za separaciju, svi su za to da se odvojim od majke. Znam da je to jedna velika odluka ali to je samo dva sprata nize, kao da zivimo u istoj kuci, moci cu da je vidjam kada god hocu. ja sam nekako u sebi prelomila znate, cvrsto sam prelomila i pored svih ovih simptoma ja hocu to da odradim jer mislim da radim nesto zdravo za sebe a i za nju. Samo mi treba velika podrska da to uradim to osecam, potrebu za podrskom, neizmernom podrskom, da je neko uz mene i da me hrabri, potrebu za sigurnoscu. Ja vec godinu dana vucem ovu depresiju i mislim da separacija nije uzrok toj depresiji vec bolestan odnos sa mamom i osecaj krivice. Molim Vas podrzite me, znam da moram da prohodam da je vreme da nije vreme odlaganju, imam 38 godina vreme je da uradim nesto od svog zivota. Samo me ohrabrite i dajte mi podrsku molim Vas i recite da ce biti sve u redu, rekli ste da imam zdrave potencijale koji treba da dodju do izrazaja. Ima li nacina da se prirodnim putem ova anksioznost ublazi?
Veliki pozdrav i hvala!

SIFRA-> separacija

Potovana, sada zvucite mnogo stabilnije nego u proslom pismu.Drago mi je zbog toga. Sve sto ste napisali je tacno i samo mogu da se slozim sa vama. Najprirodniji nacin da se opustite je fizicka aktivnost kao i sto vise druzenja sa prijateljima. Okruzite se prijatnim stvarima, lepim knjigama, pozitivnim ljudima..Mislite pozitivno i odredite sebi ciljeve, posvetite se sebi. Ukoliko je anksioznost umerena dovoljno je da se ponasate u skladu sa ovim uputstvom i ona ce biti manja, medjutim, ukoliko je aksioznost velika neophodno je da se ukljuci neka terpija. Ja radim terpijske razgovore preko telefona ili preko Skype i ukoliko zelite da od kuce ponekada popricate sa nekim strucnim licem jer vam treba podrska ili savet javite mi se na mail adresu da vam dam uputstva i blize informacije. I dalje msilim da imate dobre potencijale samo vam treba osnazivanje da ostavrite sebe na zadovoljstvo i vas i majke. Sve najbolje vam zelim u zivotu!

Datum: Wed 09/29/10 5:04PM
Sifra: separacija


Pitanje Psihologu: Text: Postovana!
Meni se stanje jako pogorsalo od kada se mama vratila. Juce sam bila kod psihijatra na psihoterapiji i sva sam se uznemirila. Pijem lekove ali ja i dalje drhtim i ne mogu da gledam ljude u oci jer onda pocne da mi se trese glava. Psihijatar kaze da sam ja u teskoj neuroticnoj depresiji zbog osecaja krivice prema mami. Ona od kada se vratila nista nije dobro, oduzima se, jedva govori. Moj psihijatar kaze da ona ima histericnu paralizu i da me time emotivno ucenjuje. Ja stvarno ne mogu da gledam svoju majku takvu i ne mogu da shvatim da mi ona cini nesto ruzno, mene sve to strasno boli. Moj osecaj krivice je ogroman, kao da cu je napustiti tako jadnu. Uzasno sam depresivna, ne znam sta da radim po ceo dan, uznemirena sam i imam jaku socijalnu fobiju a o depresiji i da ne govorim. Ja se uopste ne smejem i stalno osecam da mi je sve potisnuto u stomaku. Imam osecaj da me moj psihoterapeut ne razume. Na pomisao o separaciji ja dobijem panicne napade, pocnem da se tresem i da mi lupa srce, pomisao na samocu, odgovornost, samostalnost, odrastanje, odmah vidim da umirem. Meni je bas lose i ja se bojim da mi nema pomoci, ne vidim nacina kako da razresim ovaj svoj problem. Najvise me pogadja to sto mami nije dobro zbog mene, tu krivicu ne mogu da podnesem. Mislim da nemam prava da mi bude dobro i da se odvojim od nje. Ne prepoznajem sebe uopste, kao da neka druga osoba zivi u meni. Ne znam kako cu dva dana na posao, posto radim u skoli cetvrtak i petak, bojim se da ce deca videti moje drhtavice a i kolege na poslu. Ja se osecam tako jadno i bezvredno kao da me je neko silovao i uzasno me je sramota. Ne znam u cemu da nadjem radost i mir, moja anksioznost je prevelika. Ja kako ustanem popijem tri kafe za redom i popusim paklu cigareta od silne nervoze. Osecam uzasnu potrebu za ljudima a ne mogu sa njima da komuniciram jer mi se trese glava. Ja stvarno ne znam sta da radim, samo mi se place i nije mi ni do cega. Ima li meni pomoci i hoce li ove drhtavice proci? Najvise me plasi sto mi psihoterapija ne prija, juce sam dosla kuci sa suicidalnim idejama. Da li je moguce da ni lekovi ne mogu da me smire? Ja se bojim da ne poludim i ne odem u bolnicu. Ne znam sta da radim, kako da se opustim i uzivam u zivotu. Ja u toj separaciji ne vidim nista dobro, osecam se kao malo dete koje je mama napustila i ono je sada prestraseno. Samopouzdanje mi je na nuli.
Sa postovanjem!

SIFRA-> separacija

Postovana, osecanja koja imate potvrdjuju da vi trenutno niste spremni za odvajanje.
Da bi ste promenili svoj zivot ( skoro iz korena) neophondo je da se za to dobro, dobro pripremite a vi ste usli u tu promenu skroz nepripremljeni. Moj bi vam savet bio da stanete sa promenama. Stanite gde ste, vratite se kod majke i smirite celu situaciju. Vratite sve kako je bilo jer niste sada spremni na odvojen zivot niti se te stvari rade preko noci i na taj nacin. Odgovoricu vam sada na nekoliko pitanja koja ste u pismu naveli. Kazete da vas najvise pogadja to sto mami nije dobro zbog vas.. sto apsolutno nije tacno. Mami nije dobro jer nije dovoljno zrela da prihavti normalno odrastanje i razvoj svoje cerke koja ima 38 godina i vi nikako ne mozete imati odgovornost sto imate nezrelu majku. Razumem da osecate zalost zbog toga sto vam je majka nezrela licnost ali krivicu zaista nemate ni malo razloga da osecate jer niste vi njoj roditelj nego je ona vama. Naime, vi i osecate krivicu zato sto ni vi od vase majke niste pravilno usmeravani kroz vas rast i razvoj pa je za vas neophodno da idete na psihoterpiju da bi dobili prave smernice za vas dalji rast i pravilno sazrevanje. Zato i mislite da nemate pravo na svoju srecu. .Znaci vi smatrate da je bolje da vi budete nesrecni da bi vasa majka bila srecna, ako vec neko mora da bude nesrecan ( a zasto mora neko da bude nesrecan? ) zar nije najbolje da obe budete srecneja verujem da je to moguce ali tek nakon nekog vremena rada sa vama a delimicno i sa majkom. Takodje bitno mi je da vam kazem da vasa majka ne radi svesno i namerno to sto radi da bi vama bilo lose, da vas kazni, vec zbog svoje nezrelosti ne ume da dozivi i razume vase odrastanje kao normalno i dobro vec ga vidi i iskreno ga dozivljava kao nesto strasno, lose, iskrivljeno, nenormalno, uznemiravajuce po sebe, mozda i po vas... Zato se ona tako i ponasa. Sve sto je vas terapeut rekao a sto ste naveli u pismu i ja bih se sa tim slozila samo mislim da sa vama treba da se radi sporije, postepeno, kako bi vremenom osvestili neke istine i sami doneli bitne zakljucke za vas dalji zivot. Zakljucke o tome kako cete ziveti treba da donesete vi uz podsku terapeuta. Ako vam ne odgovara nacin rada tog terapeuta mozete potraziti drugog, vazno je da radite na sebi, neophodno je da radite na sebi. Povodom povecane anksioznosti cujte se sa lekarom da se koriguje terpija dok se situacija ne smiri a obavezno nastavite da radite na sebi. Vi ceo zivot zivite po jednom obrascu da bi ste se bitnije promenili potrebno je vreme , mozda i nekoliko godina kako bi ste postali stabillni i stekli neophodno samopouzdanje. Majka nece ziveti vecno tako da vam je ulaganje u sebe neophodno. Cela ova situacija ce se smiriti, ne brinite, ali time prica nije gotova, sto je po vas bolje.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'