Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 4279
Juče: 427

Danas: 30


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Thu 09/30/10 3:17PM
Sifra: separacija


Pitanje Psihologu: Text: Postovana. Izvinite sto Vam dosadjujem ali nekako imam poverenja u Vas. Ja sam cvrsto donela odluku da se odvojim od majke i osecala bih se grozno pred samom sobom da to sada ne uradim pogotovu sto sam stanarki u donjem stanu licno dala otkaz i celom drustvu rekla da se selim i svi su uz mene. Konsultovala sam i psihologa sa VMA, ona kaze da separacija mora da se izvrsi sada ili nikada posto smo mama i ja u bolesnoj simbiozi sadomazohistickih odnosa i da budem jaka i da izdrzim ovu separacionu krizu da su to sve normalne reakcije koje ce proci i da cim sam mogla bez nje 5 dana da je to znak da mogu da sidjem dva sprata nize i da se odvojim. Meni je tih pet dana bez mame bilo super ali me je stigao osecaj krivice sto mi je super i meni je problem taj osecaj krivice. Nisam Vam napomenula da sam ja pre 6 godina 3 godine zivela sama u Nemackoj bez roditelja i super se snasla. Zato mi je sada cudno sta se desava. danas se recimo osecam bolje, bilo mi je dobro na poslu, dosla sam raspolozena kuci, obradovala se sto je mami bolje i sto ne mora u bolnicu od cega sam se jako plasila opet iz razloga da ne ostanem sama. Ja sam cudna, ja samu sebe ubijam u pojam i ne znam zasto to radim, dokazala sam da mogu bez mame a onda se ponasam kao beba koja ne moze bez mame, ja kao da necu da mi bude dobro, mislim da nemam prava od tolike krivice. Moj psihoterapeut tvrdi da sam spremna za separaciju i da bi time pomogla i mami i sebi a to misli i psiholog, da bi tada nas dve imale normalnije odnose a ne sindrom zapletenih rogova i da izdrzim i uz svu podrsku odradim tu separaciju i vidim da sve cega se plasim je samo umisljaj i da mama svojom manipulacijom koci moje odrastanje i da i tu budem jaka i izdrzim tu mentalnu torturu. Meni inace raspolozenje jako varira od depresije do euforije tako da depresija utice na moju odluku o separaciji a ne sama separacija. Najveci problem mi je odnos sa ljudima, ta socijalna fobija i drhtanje i tresenje glavom kao da mi krivica pise na celi i svi ce je videti, problem je u toj krivici. Bila sam i kod svestenika, rekao mi je da je problem u odnosu sa mamom, da je Bog ljubav i sve sto ste mi Vi rekli, da zivim normalno, da nadjem decka i da se udam i da se ne opterecujem toliko religijom prosto da zivim zivot. I on je za separaciju, svi su za to da se odvojim od majke. Znam da je to jedna velika odluka ali to je samo dva sprata nize, kao da zivimo u istoj kuci, moci cu da je vidjam kada god hocu. ja sam nekako u sebi prelomila znate, cvrsto sam prelomila i pored svih ovih simptoma ja hocu to da odradim jer mislim da radim nesto zdravo za sebe a i za nju. Samo mi treba velika podrska da to uradim to osecam, potrebu za podrskom, neizmernom podrskom, da je neko uz mene i da me hrabri, potrebu za sigurnoscu. Ja vec godinu dana vucem ovu depresiju i mislim da separacija nije uzrok toj depresiji vec bolestan odnos sa mamom i osecaj krivice. Molim Vas podrzite me, znam da moram da prohodam da je vreme da nije vreme odlaganju, imam 38 godina vreme je da uradim nesto od svog zivota. Samo me ohrabrite i dajte mi podrsku molim Vas i recite da ce biti sve u redu, rekli ste da imam zdrave potencijale koji treba da dodju do izrazaja. Ima li nacina da se prirodnim putem ova anksioznost ublazi?
Veliki pozdrav i hvala!

SIFRA-> separacija

Potovana, sada zvucite mnogo stabilnije nego u proslom pismu.Drago mi je zbog toga. Sve sto ste napisali je tacno i samo mogu da se slozim sa vama. Najprirodniji nacin da se opustite je fizicka aktivnost kao i sto vise druzenja sa prijateljima. Okruzite se prijatnim stvarima, lepim knjigama, pozitivnim ljudima..Mislite pozitivno i odredite sebi ciljeve, posvetite se sebi. Ukoliko je anksioznost umerena dovoljno je da se ponasate u skladu sa ovim uputstvom i ona ce biti manja, medjutim, ukoliko je aksioznost velika neophodno je da se ukljuci neka terpija. Ja radim terpijske razgovore preko telefona ili preko Skype i ukoliko zelite da od kuce ponekada popricate sa nekim strucnim licem jer vam treba podrska ili savet javite mi se na mail adresu da vam dam uputstva i blize informacije. I dalje msilim da imate dobre potencijale samo vam treba osnazivanje da ostavrite sebe na zadovoljstvo i vas i majke. Sve najbolje vam zelim u zivotu!

Datum: Wed 09/29/10 5:04PM
Sifra: separacija


Pitanje Psihologu: Text: Postovana!
Meni se stanje jako pogorsalo od kada se mama vratila. Juce sam bila kod psihijatra na psihoterapiji i sva sam se uznemirila. Pijem lekove ali ja i dalje drhtim i ne mogu da gledam ljude u oci jer onda pocne da mi se trese glava. Psihijatar kaze da sam ja u teskoj neuroticnoj depresiji zbog osecaja krivice prema mami. Ona od kada se vratila nista nije dobro, oduzima se, jedva govori. Moj psihijatar kaze da ona ima histericnu paralizu i da me time emotivno ucenjuje. Ja stvarno ne mogu da gledam svoju majku takvu i ne mogu da shvatim da mi ona cini nesto ruzno, mene sve to strasno boli. Moj osecaj krivice je ogroman, kao da cu je napustiti tako jadnu. Uzasno sam depresivna, ne znam sta da radim po ceo dan, uznemirena sam i imam jaku socijalnu fobiju a o depresiji i da ne govorim. Ja se uopste ne smejem i stalno osecam da mi je sve potisnuto u stomaku. Imam osecaj da me moj psihoterapeut ne razume. Na pomisao o separaciji ja dobijem panicne napade, pocnem da se tresem i da mi lupa srce, pomisao na samocu, odgovornost, samostalnost, odrastanje, odmah vidim da umirem. Meni je bas lose i ja se bojim da mi nema pomoci, ne vidim nacina kako da razresim ovaj svoj problem. Najvise me pogadja to sto mami nije dobro zbog mene, tu krivicu ne mogu da podnesem. Mislim da nemam prava da mi bude dobro i da se odvojim od nje. Ne prepoznajem sebe uopste, kao da neka druga osoba zivi u meni. Ne znam kako cu dva dana na posao, posto radim u skoli cetvrtak i petak, bojim se da ce deca videti moje drhtavice a i kolege na poslu. Ja se osecam tako jadno i bezvredno kao da me je neko silovao i uzasno me je sramota. Ne znam u cemu da nadjem radost i mir, moja anksioznost je prevelika. Ja kako ustanem popijem tri kafe za redom i popusim paklu cigareta od silne nervoze. Osecam uzasnu potrebu za ljudima a ne mogu sa njima da komuniciram jer mi se trese glava. Ja stvarno ne znam sta da radim, samo mi se place i nije mi ni do cega. Ima li meni pomoci i hoce li ove drhtavice proci? Najvise me plasi sto mi psihoterapija ne prija, juce sam dosla kuci sa suicidalnim idejama. Da li je moguce da ni lekovi ne mogu da me smire? Ja se bojim da ne poludim i ne odem u bolnicu. Ne znam sta da radim, kako da se opustim i uzivam u zivotu. Ja u toj separaciji ne vidim nista dobro, osecam se kao malo dete koje je mama napustila i ono je sada prestraseno. Samopouzdanje mi je na nuli.
Sa postovanjem!

SIFRA-> separacija

Postovana, osecanja koja imate potvrdjuju da vi trenutno niste spremni za odvajanje.
Da bi ste promenili svoj zivot ( skoro iz korena) neophondo je da se za to dobro, dobro pripremite a vi ste usli u tu promenu skroz nepripremljeni. Moj bi vam savet bio da stanete sa promenama. Stanite gde ste, vratite se kod majke i smirite celu situaciju. Vratite sve kako je bilo jer niste sada spremni na odvojen zivot niti se te stvari rade preko noci i na taj nacin. Odgovoricu vam sada na nekoliko pitanja koja ste u pismu naveli. Kazete da vas najvise pogadja to sto mami nije dobro zbog vas.. sto apsolutno nije tacno. Mami nije dobro jer nije dovoljno zrela da prihavti normalno odrastanje i razvoj svoje cerke koja ima 38 godina i vi nikako ne mozete imati odgovornost sto imate nezrelu majku. Razumem da osecate zalost zbog toga sto vam je majka nezrela licnost ali krivicu zaista nemate ni malo razloga da osecate jer niste vi njoj roditelj nego je ona vama. Naime, vi i osecate krivicu zato sto ni vi od vase majke niste pravilno usmeravani kroz vas rast i razvoj pa je za vas neophodno da idete na psihoterpiju da bi dobili prave smernice za vas dalji rast i pravilno sazrevanje. Zato i mislite da nemate pravo na svoju srecu. .Znaci vi smatrate da je bolje da vi budete nesrecni da bi vasa majka bila srecna, ako vec neko mora da bude nesrecan ( a zasto mora neko da bude nesrecan? ) zar nije najbolje da obe budete srecneja verujem da je to moguce ali tek nakon nekog vremena rada sa vama a delimicno i sa majkom. Takodje bitno mi je da vam kazem da vasa majka ne radi svesno i namerno to sto radi da bi vama bilo lose, da vas kazni, vec zbog svoje nezrelosti ne ume da dozivi i razume vase odrastanje kao normalno i dobro vec ga vidi i iskreno ga dozivljava kao nesto strasno, lose, iskrivljeno, nenormalno, uznemiravajuce po sebe, mozda i po vas... Zato se ona tako i ponasa. Sve sto je vas terapeut rekao a sto ste naveli u pismu i ja bih se sa tim slozila samo mislim da sa vama treba da se radi sporije, postepeno, kako bi vremenom osvestili neke istine i sami doneli bitne zakljucke za vas dalji zivot. Zakljucke o tome kako cete ziveti treba da donesete vi uz podsku terapeuta. Ako vam ne odgovara nacin rada tog terapeuta mozete potraziti drugog, vazno je da radite na sebi, neophodno je da radite na sebi. Povodom povecane anksioznosti cujte se sa lekarom da se koriguje terpija dok se situacija ne smiri a obavezno nastavite da radite na sebi. Vi ceo zivot zivite po jednom obrascu da bi ste se bitnije promenili potrebno je vreme , mozda i nekoliko godina kako bi ste postali stabillni i stekli neophodno samopouzdanje. Majka nece ziveti vecno tako da vam je ulaganje u sebe neophodno. Cela ova situacija ce se smiriti, ne brinite, ali time prica nije gotova, sto je po vas bolje.

Datum: Mon 09/27/10 6:29AM
Sifra: ljubav i poverenje


Pitanje Psihologu: Text:
Potovana,
imam 38 godina i dvoje dece.Prosle godine moj muz je imao kratku aferu koju sam otkrila,nisam reagovala neko vreme otprilike dva meseca.U vreme kada sam sve otkrila on je vec prekinuo sve i posvetio se meni i deci sa vidnim poboljsanjem.Inace u peridu te afere i ranije covek je bio rastrojen,druzio se sa losim drustvom,puno je pio ,izlazio,zanemario obaveze kako porodicne tako i poslovne i sve druge.
Uglavnom kada sam mu sve rekla da znam njegova prva reakcija je bilo negiranje,zatim bes i na kraju je uzeo stvari i otisao iz kuce.Vratio se posle dva dana,smiren.
Objasnio mi je da je shvatio koliko je pogresio,priznao mi sve cak i previse,molio me da mu oprostim ako mogu itd.
Zivot se nekako normalizovao,ja ponekad imam pomesana osecanja,ne verujem mu iako znam i vidim i osecam da ne laze.Ne volim ga kao pre i ne osecam prema njemu ljubav koliko sam osecala ali mi stvarno ulazemo u brak i trudimo se.
Medjutim stalno se provlaci to pitanje zasto sam cutala dva meseca,on to ne moze da mi oprosti i nije mu jasno kako sam zivela naizled normalno a sve znala.Ja takodje ne znam niti kako sam cutala i ne znam ni zasto.Ako pocnem da objasnjavam on uglavnom ne moze da me saslusa i to stalno visi iznad nas.Ide u neku drugu krajnost sad, ne izlazi nigde bez mene,vise se zanima za moj zivot cak i kontrolise, kao da se boji da cu ja njega prevariti ili ga vec varam. Sad nista ne razumem. Ne znam kako da se snadjem u novonastaloj situaciji.
Da li je moguce da se ljubav i poverenje vrate ako se jedno izgube? Molim Vas da mi pomognete.

SIFRA-> ljubav i poverenje

Postovana, u psihologiji vazi pravilo da je najvaznije kakvo znacenje necemu damo i kako nesto razumemo. Eto, vas suprug je vase cutanje shvatio kao neku prikrivenu korist za vas od te situacije i sada je oprezan. Moram priznati da je to mozda, i najbolja varzija tog toka dogadjaja po vas, ako me razumete. Jer ako ste zeleli da vam bude veran i shvati znacenje porodice i vas i dece sada je idealno vreme za to. Ocigledno je da on nije bio dovoljno zreo da ceni to sto ima dok mu se nije dogodilo ovo iskustvo, ali najvaznije je da je on to sada uvideo i poceo da se ponasa onako kako treba. Neka se i on malo zabrine za vas a ne samo vi za njega. Vremenom cete povratiti poverenje i ljubav, radite na tome. Razlozi za vase cutanje mogu biti razliciti ali mislim da je za vas najbolje da ih on razume bas ovako kako je i razumeo- to govori o njemu ne o vama, opustite se i uzivajte u ovome sto sada imate.

Datum: Mon 09/27/10 6:15AM
Sifra: separacija


Pitanje Psihologu: Text:
Postovana!
Opet ja. Uspela sam da budem bez mame 5 dana, prvih dana mi je bilo super a onda me je juce uhvatila panika sto je nema i strasna krivica sto mi je dobro bez nje. Nasla sam po Vasem savetu psihoterapeuta i bila na razgovoru. On kaze da je problem u tome sto sam ja skroz potisnula svoju licnost u petu i ne dozvoljavam svojoj autenticnoj prirodi da izadje napolje. To se odnosi i na seksualnost. Jednu stvar Vam nisam pomenula, a to je da sam ja iz veoma pobozne porodice, majka mi je vrlo pobozna, ja postim sve postove, idem u crkvu, pricescujem se i sada se oko toga javio problem. Moja majka tvrdi da meni ne treba psihijatar da mi je ovo kazna od Boga za moje grehe. Mene je takodje uhvatio strah da idem na psihoterapiju jer mislim da ce na psihoterapiji isplivati moja autenticna priroda koja je gresna. Psihoterapeut mi savetuje da nadjem decka i da imam sex a ja mislim da je to pre braka greh i da me moj psihoterapeut odvlaci od Boga. Takodje mislim da nemam prava da mi bude dobro, da nisam zasluzila, da moram da se kajem dok ne okajem svoje grehe i da mi Bog ne da da mi bude dobro jer sam gresna. Pocela sam da zazirem od Boga i da ga se plasim i da gubim veru. Nesto cudno mi se desava, udaljavam se i od svojih prijatelja jer mislim da me odvlace od Boga, povlacim se u sebe, sve mi je greh, stalno osecam neku krivicu i Boga koji me proganja. Ja tako zelim da zivim normalno kao moji prijatelji ali ne mogu, moja savest mi ne da. Mamin povratak me je mnogo uznemirio, drhtavice se pojacavaju i u kontaktu sa ljudima imam tikove glavom i jako sam napeta zbog cega me je mnogo sramota. Ja zivim u paklu. Recite mi sta da radim, da li da nastavim da idem na psihoterapiju i da pijem lekove ili sta vec da radim.
Izvinite sto sam malo dosadna ali meni je potrebna pomoc!
Hvala unapred!

SIFRA-> separacija

Postovana, prvo da vam kazem da mi je drago sto ste uspeli citavih 5 dana da budete bez mame i uz to da vam bude prijatno. To je veliki uspeh obzirom da to do sada niste pokusavali i na tome vam cestitam. To govori da vi imate normalne, zdrave potencijale koji nisu iskorisceni. Sto se tice komentara vase majke da je to sto se osecate lose kazna od Boga apsolutno gresi. Obzirom koliko vas je vezala za sebe i koliko vas ni sada ne pusta nije cudno sto se osecate lose kada pokusavate da odrastete. Ali, ocigledno, ona je toliko uverena da je ona u pravu a ne vi i mi koji vam pruzamo podrsku, da ne mozete od nje ocekivati da vam bude oslonac u vasem odrastanju na zdrav nacin. Jer da je ona to znala, vi sada ne biste bili u ovom problemu. Veoma mi je drago sto ste pobozni. Bog i u bibliji kaze da ce se covek odvojiti od majke i otici sa zenom svojom - tako da vera podrzava rast i razvoj licnosti! A gramzivost i sebicluk je greh! Vezati svoje dete za sebe a kociti i osporavati svaku teznju za normalan rast i razvoj , osamostaljivanje i socijalizaciju deteta je greh. Slobodno popricajte o svojim problemima i sa vasim ocem u crkvi sigurna sam da cete i od njega dobiti podrsku. Na zalost ne verujem da ce se vasa majka promeniti.. posto nemate u njoj saradnika za svoj razvoj morate imati dobrog terapeuta koji ca ves dobro upoznati i biti vam podrska za osamostaljivanje. Nisam za to da stupate u seksualne odnose samo da bi ste poslusali terapeuta. Naravno da ne. Morate terapeutu predociti vase stavove i nacin zivota kako bi vas bolje upoznao i bolje savetovao jer terpija podrazumeva postovanje vase licnosti i savetovanje u skladu sa vasim moralnim vrednostima. Za odnos izmedju terapeuta i klijenta nekada je potrebno i vise meseci da bi se dobro upoznali i da bi se razvio dobar odnos uz uzajamno postovanje i razumevanje. Ne smete imati tajni pred terapeutom to je u vasem interesu.
Bog je ljubav, razumevanje, pomoc prijatelju, druzenje, razmena, umerenost, mudrost, zrelost, zdravlje, ljubav. Bog nije patnja, kazna, bolest.. Citajte bibliju, popricajte sa vasim svestenikom , i nastavite razgovore i saradnju sa terapeutom i resicete vas problem.

Datum: Tue 09/21/10 3:48AM
Sifra: Separacija


Pitanje Psihologu: Text:
Postovana!
Ja sam Vam prosle nedelje pisala o svom problemu separacije od majke. Bila sam kod psihijatra i dao mi je antidepresive i sedative i mojoj majci neke sedative ali ja i dalje imam strah da ostanem bez majke. Pojavio se problem da ona hoce sutra da ode u Smederevsku Palanku na nekoliko dana i da mene ostavi samu. Ja to ne mogu da zamislim i vec me hvata uzas i depresija kao da cu umreti. Ne mogu da podnesem samocu, sva drhtim i ne mogu da se smirim. Pomozite mi da prebrodim ovih par dana, dajte mi neki savet sta da radim, mnogo me je strah.
Unapred hvala.
SIFRA-> separacija

Postovana, lekovi ce vam pomoci da strah odrzite pod kontrolom ali je neophodno da steknete naviku da sami organizujete vreme i da se pri tom osecate prijatno i opusteno. Svih ovih godina vi niste negovali svoju samocu, samostalnost niti ste ucili da uzivate u njoj. Mozda vam sada to zvuci neverovatno da neko moze uzivati u svojoj samoci i samostalnosti, ali verujete da je to moguce. Imam utisak kao da vas sada majka kaznjava za vasu potrebu da se osamostalite i ako je to tacno vrlo je pogresan nacin. Ali, necemo sada o tome. Organizujte sebi dan, idite negde u goste kod nekog i zovite nekog da dodje kod vas. Uradite generalno sredjivanje kuce u tih nekoliko dana ili sebe castite na neki nacin tako da misli skrenete od toga da ona nije sada tu.Ima puno stvari koje biste radili i sami i da je ona tu , dakle pokusajte da se ponasate noramalno kao da je ona tu. Opet vam kazem lekovi ce vam pomoci ali lekovi vam nece resiti problem. Morate raditi na sebi u cilju jacanja za buducnost. Mama ce se sada i varatiti sa puta i vase odvajanje je kratkotrajno i nije koancno ali vi morate osim lekova raditi na sebi. Javite se nekom psihologu i krenite na psihoterpiju. Ako zelite preporuku javite mi se na sajt.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'