Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 5096
Juče: 2103

Danas: 196


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Sat 10/31/09 5:23PM
Sifra: gaga.mica


Pitanje Psihologu: Text: Veoma cesto dete mi ima dijareju odnosno kada treba da odgovara kod strozije proresorice ili kada se iznervira to vec traje godinama inace ima 15 god kome da se obratim i sta da radim
SIFRA-> gaga.mica

Postovana, dijareja je reakcija na stresnu situaciju. Dete pod pritiskom ili brigom kako ce sve proci i nakon toga na takav nacin reaguje, a moguce je i pre takve situacije. Reagovanje telom uzrokuje psihosomatske tegobe a moze doci i do ozbiljnijih psihosaomatskih poremecaja. Najbolje bi bilo da potrazite strucnu pomoc za vase dete. Psiholog moze sa njim da kroz razgovore osvesti iracionalne ili racionalne razloge za strah i da radi na njihovom prevazilazenju. Takodje je dobro da dete savlada tehniku relaksacije koja ce mu pomoci da znacajno umanji stresnu situaciju i telesni odgovor na nju. javite se psihologu u skoli ili u domu zdravlja ili mozda, privatnom.

Datum: Thu 10/29/09 2:27AM
Sifra: Savet


Pitanje Psihologu: imam cerku od 13 godina u januaru imate 14.Ona pochada 8 razred po prirodi dosta je osetljiva i stidljiva u drustvu.Dosla iz skole i trebalo je dosta vremena da mi kaze da su je neke cure 4 ili 5 nenih godina napale u skoli za nesto da je ona rekla a ona kaze da nije to istina one pocele da je zovu pogrdnim i bezobraznim racima.Kako da joj kao roditelj pomognem molila me da nejdem u skolu da je to jos gore za nju. Nesmem da izgubim njeno poverenje nesmem nigde da kazem kako da je savetujem da se brani.ona je izgubila volju za skolu.Posle toga nije bila dva dana o skoli ,ja sam jo rekla da mora da ide nije dobro da oni znaju da su te povredile,ali me molila da ostane dva dana kuci, da nije spremna.Stada radim kad dete ima problema sa drugom decom a ona to nece nikome da kaze.
Odgovor

Postovani, morate ici u skolu. O nasilju SE NE SME CUTATI i ne smemo se praviti kao da se nista nije dogdilo. Idite u skolu recite razrednom o tome sta se desilo i psihologu u skoli da se o tome porazgovara sa tim devojcicama. Ako je potrebno da se o tome obaveste i rodtelji tih devojcica. Cak i da je vasa cerka nesto govorila i izazvala ljutnju kod tih devojcica to nije nacin da se tako reaguje.I one to moraju da znaju. Zapamtite O NASILJU SE NE SME CUTATI. NASILJE SE CUTANJEM BRANI I PODRZAVA. Objasnite cerki da nema razloga da cuti o nasilju pa cak i da je necim isprovocirala ne sme da cuti.Objasnite joj da nema razloga da se plasi jer joj niko ne sme nauditi. Neko vreme nakon toga , ako je potrebno sacekajte svoje dete posle skole da bi se ona osecala sigurnije.



Datum: Tue 10/27/09 2:35AM
Sifra: Aleksandar


Pitanje Psihologu: Text: Dobro vece.
Gos.imam jedan problem,a neznam kako da ga rijesim.
Strahovito sam ljubomoran i sumljicav na nevjencanu suprugu,a u sustini nemam razlog. Stalno je provjeravam gdje je te je pratim sto nju strahovito nervira te smo stalno u svadji. Imamo zajednicko dijete od 6 god. Nju iritiraju moi potezi te mi nevjeruje, a u pojedinim situacijama i sama se krije tj nezeli reci gdje je i skim, moram navesti da u sustini ona se nekrije jer je stalno na prometnom mjestu ali tako se ponasa da izaziva ljubomoru kod mene. Pocela se druziti sa jednim moim kolegom te izlazi na kafu sa njim sto me strahovito nervira.Nemogu razgovarat sa njo jer danas misli jedno a sutra drugo. Moram reci da na nju ima uticaj njena sestra koja je dosla i uplela se u nas zivot te joj je cilj da nas razdvoji. Momentalno nezivimo skupa ali se uselila sestra u stan gje smo mi boravili. U mojoj glavi se vrte razne misli te sam jednom bio i grub prema njoj, fizicki sam je gurnuo, a ona je pala. Molim Vas da mi kazete jel u meni problem i sta da radim.

Hvala
Aleksandar

Dobro jutro, Aleksandre verovatno i sami znate da je osecanje ljubomore jako naporno i tesko za oba partnera. Ljubomora vrlo cesto bude razlog zasto se partneri udalje jednan od drugog a na kraju i rastave. Kada se ljubomora javi ona postaje razlog za oba paprtnera da se poansaju na odredjen nacin. Ponekada ovaj drugi partner upravo radi stvari koje izazivaju ljubomoru ne bi li se partner koji je ljubomoran promenio i prestao to biti. Ali to najcesce samo jos vise jaca ljubomoru kod partnera.U osnovi ljubomore je nesigurnost. Ovakvo stanje se leci. Najbolja je psihoterpija , znaci samo razgovori a moguce je ponekada ukljuciti i lekove jer se desava da je ljuibomora povezana jos sa nekim simptomima. Za vas je najbolje da pronadjete psihologa sa kojim cete raditi na svojoj sigurnosti i da se ljubomora kao osecanje svede na minimum. To bi svakako uticalo da se i vi a i ona promeni i da opet uzivate zajedno.

Datum: Mon 10/26/09 5:04PM
Sifra: okram


Pitanje Psihologu: Text: Postovani, imam 20 god.zivim u beogradu.
u poslednje vreme razmisljam o samoubistvu...ne zivi mi se vise, niti vidim posebnog razloga da nastavim dalje...jedini razlog je sto to nisam uradio..moja porodica, znam da bi ih to slomilo i da bi veoma tesko podneli, za njih bi zivot bio zavrsen. zapravo muci me neki unutrasji strah...strah od drustva, strah da me neko nece napast na ulici...ali nekad i uspem da imam kontrolu...mada to se vrati vrlo brzo.
Mislim da...mozda i znam razlog svega toga...zapravo, muci me secanje na detinjstvo...tacnije moju os.skolu. nisu me bas osobe iz odeljenja volele...stalno su me tukli i psihicki povredjivali...vredjanjem..sve to u veoma velikim kolicinama...zapravo za njih sam bio tezak retard. secam se da nekada nisam kao mali smeo nocima da spavam misleci sta me ceka sutra u skoli...i kad ce taj prokleti 8 razred...i kraj skole i mog pakla. na izlasku iz skole primetio sam da su mi ostale posledice, ne mogu da se uklopim u drustvo...bar mi tesko ide. zavrsio sam srednju skolu, sada sam upisao fax. nekada imam problem da idem ulicom, prosto se plasim da me neko ne napadne...izbegavam da imam devoku jer imam strah da ce neko da me napadne i da necu uspeti da nas odbranim(to ne znaci da nisam imao devojku, jesam ali izbegavam nesvesno). cesto postavljam sebi pitanje...kako cu ovako kroz zivot..stvarno ne mogu, zelim da se ubijem i da prestanem sa tim paklom koji je se nazalosl nastavio i od zavrsetka moje os.skole. krenuo sam da treniram...dizanje tegova, boksovanje...sve to samostalno ali u preteranim kolicinama, samo da budem sto veci i jaci...vec sam napredovao u tom smislu...ali ne vidim olaksanje strah je tu!
nekad sam ljut na roditelje sto nisu bili tu kad su mi bili potrebni...naravno lose mi je islo u skoli i sa ocenama jer sam uvek bio slomljen..tada su mi roditelji rekli da nece da mi idu u skolu dok se ne popravim jer ih je sramota sto sam los djak...naravno nisu mogli ni da predpostave o cemu je rec.
sad sam dobio ponudu da radim kao obezbedjenje...da li bi bilo pametno da prihvatim??nekad mislim da treba da idem protiv straha da bi se osecao bolje...ali onda dolaze veoma crne misli...hteo bi da se osvetim, mrzim kad me neko gleda popreko...ili ja malo haluciniram, ali sve jedno..znam da treba da idem kod psihologa na razgovore! ali se pitam da li bi trebao neke lekove da koristim da bi se smirio? mozda je sve ovo samo depresija, ali sve jedno, meni se ne zivi i kad pomislim na smrt prosto se obradujem...zelim da se ubijem!ovako vise ne mogu...
eto sad sam nacinio prvi korak tako sto sam vas kontaktirao...ako mozete reci te mi samo sta da radim...molim vas!!ako bi ste mogli da mi preporucite nekog psihologa iz beograda? unapred veliko hvala!
SIFRA-> okram

Vi jeste imali traumatsko iskustvo od kojeg jos uvek osecate posledice. Kao da ste izgubili samopostovanje i drasticno poljuljali samopouzdanje. Misli o samoubistvu potvrdjuju depresiju u kojoj ste i neophodno je da se javite psihijatru kako bi dobili potrebnu terpiju lekovima. Uz lekove i psihoterpiju naucicete da budete otvoreni i spremni za zivotne izazove. Mozete povratiti samopouzdanje i povratiti samopostovanje. Ne shvatam zasto ste cutali o tom zlostavljanju u skoli. Koga ste to hteli da zastitite? Sebe ili njih? Kako god bilo na proslost ne mozemo uticati ali na buducnost mozemo. Mislite na svoju porodicu, na ljude kojei vas vole i shvatite svoje stanje kao bolest duse koja se moze i mora leciti. Zdrav i depresivan covek ne misli na isti nacin. Javite se lekaru u studenskoj poliklinici a on ce vas uputiti dalje.

Datum: Wed 10/21/09 11:41AM
Sifra: Sabina


Pitanje Psihologu: Kada sam imala 8 godina bez obzira sto su znali da ja to ne zelim roditelji su odlucili da me upisu na violinu.Bila sam u klasi profesora koji je bio pedofil i koji me je seksualno zlostavljao.Posle 5 godina on me je prebacio u drugu klasu.Ja o tome nisam nikad nikome ni reci rekla jako jako dugo(23 god) Zavrsila sam fakultet i specijalizaciju 2000 u inostranstvu sa velikim uspehom sto se tice proseka i nagrada pa i umetnicki gledano jako sam talentovana ali uvek sa osecajem da ja to ne zelim,da me ne interesuje i da to sam primorana da sviram.Vec godinama odlazem da se zaposlim za stalno iako sam slobodan umetnik i uvek sam radila.Trenutno ne radim jer sam se udala i imam dete od 19 meseci.Uvek mi je to spremanje audicija i konkursa i ustvari sve od pocetka sto se tice violine bilo jedno mucenje,na silu i bez iskrenog cilja.S druge strane nije mi jasno jer mislim da je violina divan instrument i volim da sviram a sa druge strane kada pomislim da cu biti violinista do kraja zivota smuci mi se zivot!Duboko u sebi mislim da to nije moj poziv,a sa druge strane se plasim da u to poverujem!
Jos nisam oprostila mojim roditeljima to sto su uradili i uvek sam mislila da ako nastavim da sviram oni su ti koji su pobedili.I to se tako oduzilo i traje ustvari taj osecaj sve ove godine.Od momenta kada sam pocela da sviram violinu u meni je krenula da se razvija depresija.
E sad ,jos od osnovne skole pocele su da me zanimaju neke odredjene knjige gde sebe jako prepoznajem i nalazim.To su knjige o psihologiji.Obozavam sve sto se tice psihologije,psihoterapije,psihoanalize.K ada sam procitala koji ispiti postoje na Filozofskom fakutetu smer psihologija,shvatila sam da je to ono o cemu ja citam svih ovih godina i ono sto mene mnogo zanima.Vas sajt znam mislim napamet i mnogo mi se dopada,pisma sam skoro sva procitala.
Ako nastavim sa violinom onda jovo nanovo.Imam osecaj da treba jos uvek da im kazem da ja necu svirati violinu i da cu uspeti da se izborim sa svojom odlukom.Ali to nemogu da uradim i za to vreme sviram,mora od necega da se zivi.Da li je to moja zavisnost od roditelja jos uvek prisutna?
Oduzima mi jako puno energije.Da li po vama treba da prestanem da sviram i da se bavim necim drugim?Kako to da resim?Mozete li da mi date neki savet?
Puno hvala
SIFRA-> Sabina

Postovana, mislim da ste skoro i sami na vase pitanje odgovorili. Vi sami jos vucete nerasciscene odnose sa roditeljima i ako ste ih u realnosti savim davno rascistili. Naime da violina nije nesto sto vama odgovara i sto vam ide vi sigurno nebiste postigli tako dobre rezultate. Znaci vi ste za to talentovani i verujem da bi bila velika steta da sve ove godine rada i skolovanja sasvim gurnete po strani. Koliko god da ste u sve to usli voljom drugih a ne vasom ipak ste Vi ti koja je sve ove godine odlazila na casove i mnogo mnogo vezbala..Kroz sve te godine vi ste utkali svoju licnost u muziku i ona je usla u vas. Ono sto je negde u vama ostalo kao povreda jeste to sto pamtite da violina nije bila vas izbor vec izbor vasih roditlja ( i moguce druga traumatska iskustva koja ste povezali sa violinom). Ali, opet, da vi niste sebe u to ulagali godinama sada nebiste bili tu gde jeste. Sasvim je ocekivano da se covek nadje u vise razlicitih oblasti. Tako da vase interesovanje za psihologiju nije neobicno. Mislim da bi za vas bilo odlicno kada biste iskombinovali oba. Na primer da upisete neku specijalizaciju iz oblasti psihologije u muzici ili nesto slicno. U svetu a i kod nas je prisutna muzikoterpija to je oblast koja bi ispostovala vase veliko znanje u/o muzici a gde biste vi nadgradili znanjem iz oblasti psihologije. Raspitajte se o tome na vasem i filozofskom fakultetu. Sigurna sma da postoji neka dobitna kombinacija. Tako biste mogli da radite kao muzicki pedagog a toga je jako malo.Pokusajte da nadjete resenje koje ce spojiti oba vasa talenta.



<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'