Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 527
Juče: 12

Danas: 515


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Fri 07/11/08 4:48AM
Sifra: Tijana


Pitanje Psihologu:
Text: Hvala sto ste odgovorili na moj email, malo ste me ohrabrili. Ali i dalje ostaje problem u mojoj glavi sto ja stalno posle godinu dana depresije mislim da mi nema pomoci i da cu vecno ostati ovakva i da cu prosto propasti. Nikako ne mogu da se vratim sebi, tj. vratim se kratko u bolnici a kada dodjem kuci sve isto. Ja inace imam problem sa majkom koja me nervira i gusi, koja sputava moj razvoj i koja je isto depresivna. Moja depresija je najgora uvece kada dodjem kuci, mrzim sto moram da budem tu sa majkom, sto sa svojih 34 godina nemam muza , decu, posao, sto mi je zivot isprazan. Ne mogu da prepoznam sebe, kada odem na psihoterapiju stalno sam nezadovoljna terapeutom i promenila bih ga, stalno imam neki ambivalentni stav, kao da ne verujem da je neko dovoljno strucan da mi pomogne. Pri tom stalno mislim na svoju depresiju, tesko mi je da se usredsredim na nesto drugo, plasi me sto cesto imam drhtavice i napade neke cudne panike i bezizlaza. Mozda su to karakteristicni simptomi za depresiju, ali ja ne mogu godinu dana da se vratim sebi, kao da neka druga osoba zivi u meni. Znam da sam jako ljuta i besna i da nekada od tog silnog besa kao da ne zelim da mi se pomogne, kao da bih da kaznim sve oko sebe pa i terapeuta. Majku kaznjavam non stop i ne mogu toga da se oslobodim. Samo znam da ceznem za mirom i spokojem i da zelim da sve ovo vec jednom prodje. Ima li nade za mene? Pozdrav! Tijana
SIFRA-> Tijana

Postovana Tijana,

svesni ste i sami da su mnogi simptomi koje imate i osecate, kao i delimicno nacin razmisljanja, deo depresije koju imate. Neophodno je da uzimate i odgovarajuce lekove. Ako se i pored terapije koju uzimate osecate lose preispitajte mogucnost drugih lekova ( za depresiju ih ima dosta). A dosta toga sto u zivotu osecate kao nesto sto vam smeta da se razvijate i manjate mozete promeniti. Ne ocekujte da ce promena koju ocekujete doci spolja, ne, ona se mora desitti u vama. Psihoterapeut bi mogao samo da vas navede i isprovocira snage promene u vama. Upravo je vase nezaodovljstvo stanjem u kome ste glavni motiv za promenu. Vi ste ti koji treba da se menjate. U svakoj terapiji postoji povremen period prividne stagnacije i period intenzivnijih, vidljivih promena. Vazno je da u terapeutu prepoznate nekog ko vam uliva poverenje i kome verujete. Vazno je da u njemu vidite nekog ko je voljan da vam pomogne u promeni koja treba da se dogodi u vama samima ( pod njegovim/njenim vodjstvom). U iskustvu sam sretala mnogo depresivnijih od vas a koji su iz te depresije sa uspehom izasli. Pa zasto ne biste i vi?
Za svakog ima nade ako prvo sam u to veruje.
Sve najbolje! Pozdrav i za vas !



Datum: Wed 07/9/08 8:55AM
Sifra: Uplasena Natasa


Pitanje Psihologu:
Text: Pre cetiri godine bila sam u jakoj depresiji koja me je dovela do pokusaja suicida.Pila sam razne antidepresive,pa onda samovoljno napustila i za izvestan period otisla u manicnu fazu iz koje sam se jedva izvukla.Poslednjih 10 meseci se osecam dosta dobro,ali mi se s vremena na vreme pojavi nekakav osecaj tuge koji me drzi danima. Vrlo tesko izlazim na kraj ponekad i sa naj banalnijim porodicnim problemima. Previse sam osetljiva i ako imam neki problem ja ga danima nosim u glavi.Posavetujte me kako da to prebrodim,jer su ti dani za mene jako opterecujuci i bojim se da opet ne zapadnem u neku depresiju.Imam predivnog muza i decu koji su uz mene i oni su ti koji brinu da se ja izvlacim iz svih moih kriza ,ali ja znam da ja moram biti ta koja ce se boriti za svoje dobro. Ako imate neki savet da malo ojacam pomozite mi jer se bojim za svoje zdravlje.

SIFRA-> Uplasena Natasa

Postovana Natasa, za vas je od posebnog znacaja da se posvetite, bar neko vreme, psihoterapijskim susretima koji bi vam pomogli da ojacate i da naucite da se nosite na kraj sa svakodnevnim zivotnim situacijama. Verovatno ste i sami svesni da ne postoji neka ''carobna recenica '' niti neka rec koju vam ja ovde mogu dati sada a koja bi vas ojacala ali vas uveravam da bi tokom vise susreta na psihoterapiji , kada vas terapeut upozna ( i upozna vas nacin razmisljnja i ponasanja ) zasigurno mogli da cujete i naucite da primenjujete neke vestine zrelijeg funkcionisanja a sto bi vama donelo mir i vecu sigurnost i samopouzdanje. Zivot nosi svakodneno mnoge razlicite situacije u kojima treba da se snalazite i zadovoljavajuce funkcionisete. Vi se u nekima dobro snalazite a u nekima manje dobro. Da biste dobili adekvatnu podrsku koja samo vama odgovara morate ici na individualnu psihoterapiju i tamo raditi na svom jacanju. Depresija moze biti vrlo uporna i da tinja u pozadini zato krenite da radite na sebi i svom jacanju ozbiljno.
Ukoliko vam treba preporuka za psihoterapeuta javite mi se na sajt: psihopomoc2007@yahoo.com

Datum: Tue 07/8/08 1:50AM
Sifra: Sos


Pitanje Psihologu: Moj problem je sledeci:Imam 31 godinu,pre sedam godina ostao sam bez oca i godinu dana posle i bez starijeg brata.A jos sam i raskinuo sa devojkom izmedju te dve smrti oca i brata.I ostao sa majkom koja je u tuzi.Bio sam mladji tada,i cupao sam se nekako posle toga,isao u KUD putovao malo sa njima,zavrsavao Fakultet, isao na neke kurseve,pevao u horu,ali nisam se pomirio sa tom devojkom jer smo raskinuli i trebali smo da se pomirimo,ali nismo,niti sam nasao novu,a od drustva sve sam se nesto slepovao uz brata kao mladji a sa jednim drugom iz komsiluka sam se rastavio isto tako ali nista,tako da sam sad vec 2 godine sam sto se tice drustva.
Nekad sam bio bas druzeljubiv,komunikativan, voleo da se salim, a sad sam se osamio i razocarao u sve zivo.
Kako da se otrgnem i nadjem dobru motivaciju da prebolim tu tugu i unesem sebi malo radosti u zivot...cime,probao sam verom-hriscanskom i ima efekata nije da nema.

SIFRA-> Sos

Postovani,
najpre zelim da vam cestitam na snazi kojom ste gurali i izgurali veoma tezak zivotni period.
Ali, kao sto i sami vidite, covek uvek ima na cemu kod sebe da radi, ukoliko to hoce i ukoliko ne bezi od sebe. Slazem se da je potrebno da pronadjete motivaciju za dalji zivot, da postavite pred sebe nove zivotne ciljeve. Uz sve to neophodno je da budete sa drugim ljudima. Covek je socijalno bice i ne oseca se dobro ako je usamljen.Vrlo mi je tesko da vam dam neki konkretan savet na temu sta bi za vas bilo dobro i sta bi bas vas usrecilo, jer vas ne poznajem. Vera po svojoj prirodi nije zabava, tako da nije cudno sto tu niste nasli ono za cim u ovom trenutku tragate. Ali sada, nadjite neki hobi, krenite na bazen, leto je , obnovite neka stara drugarstva i malo po malo stecicete nove ljude sa kojima cete se druziti. Ukoliko mislite da je trebalo da se pomirite sa nekim ljudima, pomirite se sada. Malo je gresaka koje ljudi ne mogu ispraviti. A vi sami mozete razvijati vestine komunikacije ukoliko smatrate da ih trebate usavrsiti. Uvek mozete naci strucno lice (psihologa) da vam u tome pomogne.
Ne znam zasto pisete da ste se u ''sve zivo razocarali '' - ko vas je to povredio i cime? Razocaranost je emocija koja nam pruza lekciju iz koje mozemo mnogo da naucimo i o sebi i o drugima i da je iskoristimo za dalji napredak. Nije dobro da zadrzavamo stanje razocaranosti i da budemo u njemu.
Ukoliko ste u mogucnosti zakazite razgovor (telefonom) sa mnom jer bi mi tako bilo mnogo lakse da vas malo upoznam, uputim i dam vam savet za dalje. Imate telefon za zakazivanje gore, na ovoj strani.



Datum: Mon 07/7/08 3:55PM
Sifra: Tijana


Pitanje Psihologu: Text:
Vec godinu dana bolujem od depresivnog poremecaja licnosti sa pokusajem suicida. Bolovala sam od depresije i pre 12 godina sa panicnim napadima i strahovima tako da vec 12 godina pijem lekove. Isla sam na terapiju tada i bilo je uspesno ali se depresija vratila zbog pohadjanja drugog terapeuta koji me je odveo u stanje regresije iz koga ne mogu godinu dana da se izvucem. Stalno me mori misao da mi nema pomoci iako je to iracionalno. Zanima me da li je depresivni poremecaj licnosti isto sto i prosto depresija ili se radi o necemu drugom i koji oblik terapije je najbolji za ovaj poremecaj, kognitivno bihejvioralni, ili psihoanalaiza za koju mnogi smatraju da je zastarela i preduga?
Pozdrav!
SIFRA-> Tijana

Postovana Dijana, depresivni poremecaj licnosti jednak je depresiji.Dva imena za istu stvar, da to nazovem tako. Zao mi je sto ste imali takvo iskustvo da prvo imate terapeuta kojim ste zadovoljni a da posle naidjete na nekog ko vam ne odgovara. Iskoristila bih ovu situaciju da svima ( i vama) koji citaju ovaj odgovor, kazem da svako ima pravo da trazi lekara, terapeuta koji njemu licno, najvise odgovara. Odnosno ako ste nekim zadovoljni to je to ne trazite bolje ali ako niste zadovoljni, ne podpadajte pod pritisak autoriteta, vec trazite drugog koji vam vise odgovara bez loseg osecanja. Lekari ( terapeuti, ucitelji..) su tu zbog vas a ne vi zbog njih. A , i sam efekat terapije u mnogome zavisi od kvalitetnog odnosa izmedju klijenta i terapeuta. Stoga jeste vazno da prihavatite terapeuta kao odgovarajucu, strucnu osobu u koju imate poverenja i iskreno verujete da ce vam pomoci da resite svoj problem.
Sto se tice vrste terapije, rekla bih da je to individualna stvar, stvar ukusa. I ja sam misljenja da je psihoanaliticka psihoterapija duga..., i licno mi vise odgovaraju modernije terapije tipa racionalno-emotivne, kognitivno-bihejvioralne, transakciona terapija i slicne..Ali, naravno i to je stvar ukusa, sta kome vise odgovara i sta ko sebi postavlja kao cilj. Ja sam vise za ove koje su okrenute prakticnim resenjima i usmerenije na buducnost.
Sve najbolje i zapamtite zivot je svima nama na neki nacin borba, samo napred!

Datum: Fri 07/4/08 9:32AM
Sifra: NENICA


Pitanje Psihologu:
Text: Ja se vec duze vreme osecam potisteno i usamljeno,bez obzira koliko ljudi ima oko mene!Kad kazem duze vreme,ne mislim na mesec dana,ili sest meseci,vec maltene godinama.naime,imam 31 godinu,i ne bas uspesne veze iza sebe,i cini mi se da nikada necu imati svoju porodicu.u jednom trenutku mi je krivo sto nemam to malo stvorenje pored sebe,jer skoro svi koje znam imaju porodicu;ali vec posle nekog vremena pitam samu sebe dali je to ono sto meni treba i sto zelim! Vecina mojih drugarica je udato,a ja sam sama. Nemam decka,jer ne znam kako nekome da poklonim svoje poverenje,i kako da vidim da li je taj neko uopste vredan toga! Pre neki dan mi se desilo da zaplacem na radnom mestu,i to samo zato sto sam cula tugaljivu pesmu na radiju! U jednom trenutku se smejem,pricam normalno sa kolegama,a vec u sledecem sam u pravom pravcatom "bedaku"!
Nekada sam znala da se radujem i suncanom danu,a sada vise ni to ne moze da me bar malo pokrene.ne radim neki tezak posao u smislu da ima fizickog rada; radim u stampariji na kontroli kvaliteta,ali sam sva slomljena kada zavrsim sa poslom. Ne znam kako da se radujem malim i velikim stvarima; ne mogu da se radujem nicemu! Molim vas recite mi da li je to depresija,i ako jeste sta treba da urdim da bih opet vratila osmeh na svoje lice(jer svi vole nasmejane,vedre ljude;niko ne voli mrgude kao sto sam ja)!
Unapred zahvalna
SIFRA-> NENICA

Postovana,

Nisam sigurna da je stanje o kojem govorite kod vas, depresija. Jaci mi je utisak da niste jasno definisali svoje zivotne ciljeve i da ih kao takve postavite pred sebe i radite na njihovom ispunjenju.Cini mi se da bi vam to pomoglo da opet budete kao nekada, vesela i nasmejana osoba. Verovatno postoji neki razlog zasto ste sada takvi , ali sta god da je u pozadini uvek se stanje kojim smo nezadovoljni moze menjati, samo ako postoji dobra volja i odluka u kom smeru zelimo da nas zivot dalje ide.Napravite takav izbor! Takodje, sve zivotne vestine koje zelite razvjati mogu se razvijati. Covek se uci dok je ziv, razmislite sta vi zelite da usavrsite kod sebe. A u slucaju da vam treba podrska i savet uvek mozete zakazati razgovor u nasem centru.



<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'