Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 4983
Juče: 3745

Danas: 1238


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Thu 04/10/08 12:24PM
Sifra: 1234


Pitanje Psihologu: Pozdrav! Imam 19 godina i po meni jedan veliki problem. Pre otprilike 2 nedelje u meni se javio veliki strah od toga da ne postanem homoseksualac. Nikada nisam imao homoseksualna iskustva,oduvek su me privlacile devojke,ali odjednom strah je nastao.
Da li ovo znaci da sam postao homoseksualac ili je to samo neka prolazna faza adolescencije? Molim vas da mi odgovorite.
Hvala unapred!
SIFRA-> 1234

ODGOVOR PSIHOLOGA:

Pozdrav i vama! Nemate ni malo razloga za brigu. Niste homoseksualnog opredeljenja. Homoseksualac se radja tako da to ne ide na taj nacin kako se vama ucinilo. Ono sto se vama dogodilo jeste strah od ideje koja je za vas potpuno neprihvatljiva. Svakom coveku se dogodi da mu nakada padne na pamet neka misao koja je potpuno neprihvatljiva za njega i ona mu isprovocira strah ili neku drugu emociju koja za njega moze biti opterecujuca. Ukoliko ta emocija potraje osoba pocinje da strahuje da se radi o necemu ozbiljnom, za sta uopste nema ni malo realnog razloga. Opustite se i u buduce znajte da nije svaka ideja koja vam padne na pamet realna i ostvariva u zivotu. Jos bih dodala i to da neka homoseksualna iskustva u zivotu ne cine osobu homoseksualno opredeljenom jer se ovakva iskustva mogu tolerisati kao eksperimenti u traganju za seksualnim identitetom i smtraju se potpuno normalna a pogotovo u vasem uzrastu. Znaci cak i da ste imali neka iskusta tog tipa ne znaci automatski da jeste a pogotovo sto ih niste ni imali. Nadam se da ce vas odgovor umiriti. Puno pozdrava! Radmila

Datum: Thu 04/10/08 7:37AM
Sifra: samo da umrem


Pitanje Psihologu:
Imam 30 godina.
Zavrsio sam srednju skolu i zaposlen sam.

Mrzim svoj zivot i kad bi mi neko rekao da cu za minut da umrem, to bi za mene bilo olaksanje.

Uzroci tome su razvoj moje licnosti u nesrecnoj porodici.
Moji roditelji su neobrazovani nesnalaszljivi ljudi, koji su postali zrtve izivljavanja nekih "divljih" ljudi koji su ih napadali zarad materijalnog iskoriscavanja.
Moji roditelji su u toj zivotnoj situaciji odreagovali ponizeno, povlaceci se, pasivno, narodski receno - kukavicki.
I dalje smo ja i majka u blizini tih istih ljudi, i ja i dan danas osecam paralizu kad sam u njihovoj blizini, kao kad sam bio dete koje je gledalo kako ponizavaju oca, a on nista ne moze da uradi u svoju odbranu.
Ja sam kasno shvatio da sam i ja postao bas takav. Kukavica. I to ne samo u ekstremnim situacijama, nego uopste. Ne upustam se ni u sta sto zahteva neko angazovanje i odlucnost.
Ucinak takvog odrastanja se tokom zivota preslikavao na sve aktivnosti (skola, (ne)druzenje, (ne)upoznavanje...) Tako da su se "nepravilnosti" samo nadovezivale jedna na drugu, bez izgleda da me nesto drugo izvuce iz zivog blata u kojem sam od pocetka.

Neke od posledica su: usamljenicki zivot - bez prijatelja, rodjaka i ljubavi, potpun nedostatak tzv. Socijalnih vestina - sport, kultura, izlasci...

Negde tokom vremena su posledice prvobitnih uzroka ostecenja moje licnosti, postale uzroci za sebe, tako da je doslo do onog cuvenog "zacaranog kruga".

Svestan sam izgubljenog vremena, izgubljenih prilika (ako ih je ikada i bilo) i izgubljene mladosti.

U svakom momentu dana ili noci se osecam ocajno ili u boljem slucaju -prazno i besmisleno. Zelim da umrem.
A buduci da sam takav kakav sam - kukavica, za mene je samoubistvo nemoguce izvesti, iako smatram da je to jedino racionalno u ovom zivotu bez ikakvog zadovoljstva, a sa stotinu strahova i ponizenja.

Naucio sam, silom prilika, da glumim obicnu neupadljivu osobu, koja funkcionise u nekim uobicajenim rutinama.

Na funkcionisanje, kakvo-takvo, me pokrecu iskljucivo osnovne potrebe zivljenja - troskovi ishrane, stanovanja i odevanja.


Jedino, od skora ponekad popijem dva piva, (izricito napominjem da nisam alkoholicar i nikad ranije nisam pio) a dva piva mi je dovoljno jer nikad nisam pio, i onda osecam slobodu da se ponasam slobodno, da udjem u, na primer, bilo koju prodavnicu, i da razgovaram o proizvodu koji prodaju kao da sam "ozbiljan kupac"
I osecam neki entuzijazam, da treba da uradim nesto, na primer da okrecim stan, i ozbiljno razmisljam o tome i raspitujem se posto je farba, i sl.

Pretpostavljam da tako razmisljaju ljudi koji nisu osteceni kao ja ?

A onda prodje dejstvo alkohola i opet mi se vrati ocaj.

Sifra-> samo da umrem

Odgovor psihologa:

Postovani niste mi poslali neko konkretno pitanje tako da cu samo prokomentarisati vase pismo, nadam se da ce vam moj komentar, koliko-toliko biti od koristi. Niko od nas nije birao svoje roditelje niti nacin na koji cemo ziveti i razvijati se. Svi smo ih dobili i svi imamo nesto da zamerimo nasim roditeljima a nesto i da pohvalimo. Kao sto i sami znate nista nije apsolutno belo niti apsolutno crno. Kada i mi postanemo roditejli jednog dana, shvatamo koliko je tezak i zahtevan zadatak roditelja. To iz pozicije deteta ne izgleda tako. Elem, kaze jedna poslovica ''COVEK UVEK ZELI ONO STO MOZE''.
Vi vrlo jasno kazete sta ste zamerali roditeljima i kakv biste vi voleli da budete. napravite plan i krenite. Dok je ziv covek moze da se menja i popravi stvari.Vi ste prihvatili da budete ''kukavica'' a niste se sa tim pomirili- to uznaci da niste ni prihvatili, to znaci i da niste kukavica. Mada je vrlo diskutabilno u danasnje vreme sta to znaci biti kukavica ili biti heroj. Sa nekim ''herojima''se nikada ne bih menjala.
Znaci, napravite plan, sta zelite da postignete i za koje vreme i krenite sitnim koracima ka ostvarivanju svog cilja. Imajte strpljenja i postavite realne ciljeve.Odredite konkretne ciljeve i pokrenite se. Sve sto niste smeli krenite sada! Sta mozete da izgubite? Neka vas svaka greska ojaca i uci . Covek ne moze da nauci da pliva ako ne udje u vodu. Pa, tako i vi, ako ne krenete u promene, necete ni stici do promena. Ne znam da li znate da je najbolji poretac za promene nezadovoljstvo -a vi ga imate. Okrenite ga u svoju korist a ne da radi protiv vas , kao sada. Sve sto govorite da biste trebali da imate a nemate postavite kao ciljeve i radite na tome.Covek nije rodjenjem u potpunosti odredjen. Porodica ima veliki uticaj ali nema apsolutni. Kada postanete punoletni postajete potpuno samostalni i odgovorni za kvalitet svog zivota, sta vi radite povodom toga? Verujem da ste usamljeni- kao i milioni drugih ljudi. Nadjite hobi, drustva, klubove i polako cete se zbliziti sa nekim. Ne ocekujte da se drugi menjaju - menjajte se vi! Covek ima obavezu da raste dok je ziv i da radi na sebi. Znam da i vi to mozete, vase nezadovoljstvo je dokaz da imate potencijala. Potrazite pomoc i podrsku mojih kolega bez stida, pa mi se opet javite kroz neko vreme da mi kazete sta ste povodom svega ovog uradili.
Sada ste vi na redu!






Datum: Wed 04/9/08 12:04PM
Sifra: zabrinuta


Pitanje Psihologu: Text: Postovani, molim za pomoc! Moja trinaestogodisnja devojcica je pre par nedelja pocela da se ponasa veoma cudno.naime, sve sto radi mora da ponovi vise puta . Ako je otvorila fioku u stolu, da uzme olovku, ona ce je tri- cetiri puta otvoriti i zatvoriti. Kada joj nesto ka?em ona mi kaze da ponovim , iako sam to izgovorila krajnje jasno i glasno. Kada krece u skolu, ka?e " cao" ja joj odpozdravim a ona ponovo i ponovo i tako stalno. Ako vezuje pertle na patikama a ja sam tu ona kaze " sad moram ponovo jer me gledas " i izuje se pa ponovo oblaci. Suprug i ja spadamo u roditelje koji su brizni i ova novonastala situacija nas strasno plasi. Ima li pomoci? Srdacno vas pozdravlja zabrinuta mama.
Sifra-> zabrinuta

Odgovor psihologa:
Ponasanje koje poominjete spada u grupu opsesivno kompulsivnog ponasanja. Glavna ''dobit'' ovih postupaka jeste smanjenje napetosti i tenzije koje dete oseca. Ponekada se na ovom uzrastu ovakvo ponasanje samo od sebe povuce i prodje a ukoliko traje vise od 15 dana preporucujem vam podrsku psihologa i/ili decijeg psihijatra koji ce vam pomoci da devojcica ponovo povrati ranije obrasce ponasanja. Pokusajte sami sa detetom da porazgovarate i da osvestite kod deteta bezpotrebnost ponavaljnja ovih reakcija. Nemojte da se oko toga ljutite ili nervirate jer ovakvo ponasanje nije ni namerno niti svesno a nije ni usmereno protiv bilo koga, ono je nesvesno , kao kada neko lupa nogom kada je nervozan. Zato, u opustenom razgovoru sa detetom pokusajte da joj priblizite iracionalnost ponavaljnja kao i da ispitate moguce razloge njene napetosti i da joj date podrsku za resavanje svakodnevnih stvari koje je opterecuju. Moguce je da ima i puno obaveza zbog kojih se brine jer je ambiciozna. Vama zelim da dam savet da se takav problem resava tako da ne ''gubite glavu'' i budete strpljivi i od podrske svom detetu. Vase uznemirenje je moze samo dodatno opteretiti sto je kontraproduktivno za problem koji vec postoji a koji se uspesno resava ( naravno da pomoci ima! ). Srdacan pozdrav i vama!

Datum: Sun 04/6/08 2:06PM
Sifra: ENA


Pitanje Psihologu:
MOLIM VAS ZA SAVJET DA MI POMOGNETE JAVLJAJU SE NEKI PROBLEMI KOJE JA NE MOHU DA PODNESEM JER NEZNAM KAKO DA IZADJEM NA KRAJ STIM POJAVIO SE NEKI STRAH I JA NE MOGU DA TO PREVAZIDJEM INACE SAM OSOBA KOJA JE PUNO OSJETLJIVA I NAGLA PRVI PUT KAS SE POJAVIO OSJETILA SAM MUCNINU U STOMAKU I DRHTANJE TIJELA OTISLA SAM KOD DOKTORA ON MI JE DAO NEKI ANTIDEPRESIV I ZA PAR DANA JE PROSLO PILA SAM SEST MJESECI A INACE SAMOSOBA KOJU JE STRAH SVEGA PROVJERAVAM DA LI SU VRATA ZAKLJUCANA PO PAR PUTA I TAKO SVE MISLIM DA CE SE NESTO DESIT I USPANICIM SE STO RAZMISLJAM O TOME MOZDA LUDIM MOZDA CU NESTO SEBI URADIT JA SAM SVEGA SVJESNA ALI ME OPET STRAHA DA NEBI NESTO SEBI URADILA ILI BLIZNJIM SVOJIM SVJESNA SAM OSOBA I ZNAM DA NECU ALI SE PREPADNEM DA NECE STA BIT PRESTALA SAM PIT TABLETE TE ALI SE TO ODMAH POJAVILO OPET I NESANICE NEKE PADNEM U NEKI SAN GDJE ZAKUJEM NEMOGU SE POMAKNUT A SVJESNA SAM DA MI JE DA USTANEM ALI NE MOGU NEKI SE KOSMARI JAVLJAJU I SVE O TOME SAD RAZMISLJAM DA LI SAM POLUDILA NAVECE JE NAJGORE INACE NISAM IZGUBILA VOLJU ZA ZIVOT IMAM NEKE ZANIMACIJE SVE JE U REDU PO DANU ALI NAVECE JE SVE DRUGACIJE IMAMO JEDNO DIJETE I PLANIRAMO JOS JEDNO NEPIJEM NI LIJEKOVE TE VISE DA LI JE RIZIK SAD ZA BEBU I STA JE UZROK TOME SIFRA-> ENA

Odgovor psihologa:
Postovana, verujem da ste u dogovoru sa psihijatrom koji vam je i prepisaio terapiju prestali da pijete lekove. Lekovi se iskljucuju nakon izvesnog vremena korisecenja i to onda kada se covek oporavi i ponovo oseca dobro. Sto kod vas nije slucaj. Ne mogu sa sigurnoscu tvrditi sta je pravi uzrok vasih simptoma ali sta god da je zasluzuje terapiju medikamentima kao i psihoterapiju sto bi vam bilo do veklike pomoci da vas neko nauci da malo opustenije gledate na stvari i da vam pomogne da se u svakodnevnom zivotu opustite i bolje organizujete. Da bi ponovo ostali u drugom stanju potrebno je da prodje neko vreme od uzimanja terapije a koliko, zavisi od kolicine terapijskih doza i vrste terapije koju ste uzimali. Sve ovo tacno mocicete da saznate od psihijatra koji vas je vodio i koji najbolje poznaje neophodne detalje.

Datum: Wed 04/2/08 12:34PM
Sifra: Gala


Pitanje Psihologu: Pitanje:
Imam 24 god, iz Beograda sam, nedavno svrseni student ekonomije u potrazi za poslom..
Nedavno sam imala zdravstvenih problema koje sam lecila antibioticima posle cega sam dobila candidu u ustima...
Od tada poceo je moj intenzivni strah od bolesti HIV, i neki od simptoma hipohondrije, vec danima ne uspevam nocu da zaspim, osecam boleve u stomaku, grudima, koza me pece...Panika nastupa odjednom, razgovarala sam sa psihologom telefonskim putem koji mi je cak rekao da idem da mi prepisu medikamente??!!! Ja stvarno ne smatram da imam tako veliki problem. I ne znam kome bih mogla da se obratim za razgovor o ovom problemu.
Unapred zahvalna
SIFRA-> Gala

Odgovor psihologa:
Postovana, obicno neka realna situacija u zivotu isprovocira strah ili vise strahova i time stvaraju i razvijaju fobiju. Osecanja (fizicki simptomi) koje pominjete spadaju u grupu anksioznih osecanja i vrlo brzo prolaze ukoliko se koristi odgovarajuca terapija. Nekada je samo to dovoljno jer se osoba sama od sebe oporavio dovoljno da je takvi strahovi vise ne muce ali ja preporucujem psihoterapiju uz terapiju lekovima. Ovakav tretman ubrzava oporavak i smanjuje mogucnost recidiva simptoma. Da vas boli glava popili bi aspirin ili kada ste bolesni popijete antibiotik a ako zbog straha i psihickih smetnji ne mozete da spavate.. to jos uvek, po vama, nije za terapiju lekovima. Misljenja sam da imate predrasude, jer uzimanje nekog leka koji bi vas umirio otklonivsi uznemirenost, ne cini vas psihickim bolesnikom. Takodje simptomi koje imate takodje vas ne cine psihickim bolesnikom ali ukoliko dopustite takvom stanju da traje i da vas nepotrebno iscrpljuje napravicete sebi samo gore. Pokusajte sa psihoterapijom ali ukoliko vam se simptomi brzo ne povuku najbolje je da uzmete neku terapiju ( ne brinite, dovoljno ce biti samo nesto da vas opusti, to nece biti neki ''ozbiljni'' lekovi) a rezultat ce biti vrlo brzo primecen.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'