Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 7183
Juče: 2811

Danas: 1465


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Wed 01/16/08 2:35PM
Sifra: Sunce


Pitanje Psihologu: Postovani, napisala sam vam mail sa detaljnijim usputstvima o nasoj saradnji ali imam problem da vam posaljem jer nikako ne prihvata adresu koju imam. Molim vas da mi posaljete ili jos neku vasu mail adresu ili da mi se javite opet kako bih vam odgovorila. Ukoliko nemate ove mogucnosti uvek ostaje mogucnost da se cujemo preko broja telefona koji vidite gore i da se tako dogovorimo o terminu za razgovor i ostalim detaljima.
Sve najbolje ! Radmila

Datum: Mon 01/14/08 3:59AM
Sifra: Sunce


Pitanje Psihologu:
Pitanje:
Text: Postovana gdjo.moj problem je poceo da se javlja 2002.godine i vremenom je sve intezivniji(verovatno zato sto sam ga svesniji)problem se javlja u komunikaciji sa ljudima,odrazava se tako sto stalno crvenim i imam neugodan osecaj koji se da bi stvar bila gora po mene zavrsava napadom predpostavljam panike,u tim situacijama lice mi pocrveni,srce lupa velikom brzinom sa naglim prekidima,disanje je kratko i tesko,donja usna se potpuno osusi,misici vrata pa i ostali se grce,a najteze u tom trenutku mi je da odzavam kontakt ocima,a u glavi se je samo misao da se pobegne sa tog mesta,tada uopste nevladam sobom.najgora situacija po mene koja ce me sigurno dovesti u takvo stanje je kada mi se neko obraca a ja treba da gledam u oci i pratim,takodje to se desava pri svakoj situaciji kada sam cak i malo uzbudjen,pri susretu sa autoritetima,osobama suprotnog pola... sve ovo mi otezava svakodnevni zivot i ogranicava skoro svaki korak,stalno mislim o tome-svega sam potpuno svestan ali nista nemogu da promenim-trpim neverovatnu patnju zbog svega toga-zanima me o cemu se tacno radi(da li je to socijalna fobija) i naravno dali i kako se mogu resiti te nesrece i nastaviti sa normalnim zivotom kao sto je bio nekad-inace star sam 36 godina i dosada nisam preduzimao nikakve korake jer sam se nadao da ce me to proci kao sto je i doslo-unapred se zahvaljujem! SIFRA-> sunce

Odgovor:
postovani gospodine, tacno je da se kod vas radi o socijalnoj fobiji koja je kod vas vec uzela maha, odnosno , vec se razvila. Fobije se vremenom razvijaju i sire na nove osobe i stuacije u kojima se ranije nisu javljale. Imaju odlicnu prognozu u lecenju, potrebno je da se javite nekom psiholgu- psihoterapeutu kako bi krenuli sa lecenjem i kako bi povratili nekadasnji kvalitet zivota. Mozete mi se javiti na mail: psihopomoc2007@yahoo.com radi preoruke terapeuta, ukoliko ga sami ne mozete naci, samo mi naznacite grad u kome zivite. Sve najbolje! Radmila

Datum: Fri 01/11/08 1:50AM
Sifra: Ocajne domacice


Pitanje Psihologu: Text: Dok sam joS bila u trudnoci moj suprug je oboleo od neke cudne bolesti- temperatura 37 sa 2 trajala je 2 godine, malaksalost, slabost, herpes, dijareje, prehlade a on je i dalje radio naporno posebno posle rodjenja deteta. NaS seksualni ivot je prestao dok sam joS bila u trudnoci, medjutim posle porodjaja se nije nastavio jer je njega uhvatila ta neznana bolest. Posle dve godine bolest je sama od sebe prestala. Vreme opet prolazi a mi i dalje kao drugari. Uvek nalazi neke izgovore, te umoran, te dete, pa dodju gosti... i sve viSe radi, onda se premori, pa ostane kod svojih da se naspava, pa onda kae : "moram da se opustim" , nekad ode na pice, cesto popije i malo viSe. Kad dodje pogled mu je uprt samo u televizor. Non stop mislim kako me on viSe ne voli, ne eli, da sam runa, ne primecuje me, padam mnogo, borim se nadljudskim naporima da sauvam osmeh i sva sreca potrebna sam detetu pa nemam mnogo vremena da mislim o sebi. Tek posle mnogo svadja i pola godine od prestanka temperature on priznaje da je prilikom tih poseta lekaru otkrio Sta mu je, tj da je bolestan- tj impotentan. Kad je imao 12 godina, Skolski drug ga je udario i problem se tek sad ispoljio, uz to nema nikakvu elju prema suprotnom polu. Kae da je naSao doktora u Beogradu koji mu je rekao da je problem u nekom krvnom sudu koji je pritisnut i da problem moe da se reSi hiruSkim putem ali da postoji rizik da ostane nepokretan i mnogi drugi rizici. A uz to i mnogo koSta (par hiljada evra ako se radi laserska operacija). Naravno, on se uasno oseca kao muSkarac, teSko mu je, ne usudjuje se da ide na operaciju, ne eli da ja idem sa njim kod lekara-sramota ga je.
E sad, izgubila sam poverenje u njega (toliko vremena je krio ovo od mene), nekad mislim da me vara, da je ova pria o bolesti samo la.
Sem toga on ima neku cudnu osobinu da velike probleme jednostavno preskace- kao da ceka da se sami od sebe reSe.
Oboje smo ubijeni psihicki. Ja: sve Sto elim je da gledam u jednu tacku, kad ostanem sama samo zurim u tv, imam opsesivne, negativne misli, zamiSljam kako on umire ili kako se ja razboljevam od neke teSke bolesti, naravno opterecena sam i mislima o seksu, jer viSe od tri godine se nisam ni poljubila kako treba. Jedva nekako uradim kucne poslove, umorna sam i loSe se osecam non stop. Milion puta sam pokuSavala da razgovaramo, ali poslednji put mi je rekao da ce on to reSiti i da viSe ne pominjem!
Uvee se zagrlimo pred spavanje, poneki poljubac i to je sve.
Pitam se kojim putem krenuti?
1.da se nekako izborim protiv svoje seksualne elje?
2. da ga ostavim (Sto ne elim zbog deteta itd)?
3. da ga prevarim (Sto jednostavno ne dolazi u obzir)?
Predlagala sam da idemo zajedno kod psihologa, ali nece ni da razgovara o tome.
Borim se svim silama da ostanem normalna. Da li bi psiholog uopSte pomogao u ovom sluaju? Sajt je divan!!!
Ocajne domacice
SIFRA-> Ocajne domacice

Odgovor psihologa:

Postovana,
Potrudicu se da vam sto jasnije odgovorim na pitanja. Na osnovu iskustva koje ja imam misljenja sam da vas suprug nije iskren i otvoren prema vama. Njemu odgovara ovakva situacija da nemate seksualne odnose a da ostanete u braku. Ako je zaista problem impotencija, kao sto on kaze, kakav vam je bio seksualni zivot pre braka i kako je mogao da zacne dete koje sada imate. Da je sve kako on kaze to jednostavno ne bi bilo moguce! Ali, takodje, misljenja sam da iza takvog njegovog ponasanja, neki razlog svakako postoji. U praksi sam imala slicne slucajeve u kojima su muskarci bili homoseksualno opredeljni i nakon radjanja deteta , kada su ispunili svoju gradjansku i bracnu duznost potpuno su prestali da imaju seksualne kontakte sa suprugom a pravdali su se na svakojake nacine. Takodje, u praksi sam sretala muskarce sa problemom impotencije ( koji se uspesno leci i resava) a koji su bili spremni da ucine sve kako bi problem resili jer su iznad svega zeleli da zadrze partnerku pored sebe, kao i da ona bude srecna i zadovoljna. Neobicno je to, da za tako, vama vaznu stvar, kao sto su lekarski nalazi vaseg supruga, znate samo na osnovu njegove price a da niste videli svojim ocima nikakav nalaz ili culi od lekara neko misljenje. Ni malo licno nisam uverena u takav veliki rizik operacije koja je potrebna da bi se problem impotencije prevazisao. A moj je utisak, da je cilj vaseg muza bio, da vas ubedi da i ne pomisljate na operaciju ( rizik, cena.....), mada mislim da operacija nije ni potrebna.Evo kako cete u to biti sigurni. Muskarci koji nemaju problema sa impotencijom ( klinicki su zdravi ) pri svakom budjenju imaju prirodnu erekciju penisa koja je uocljiva . Muskarci koji imaju neki organski poremecaj nemaju ove jutarnje erekcije. Ovo je osnovni kriterijum po kome se procenjuje da li je impotencija stvar koju treba da leci lekar ili se radi o nekim psiholoskim smetanjama ( ako je jutarnja erekcija noramalna ali je nemoguce ostvariti seksualni kontakt). Obicno muskarci koji imaju problem sa impotencijom nisu time ni malo zadovoljni i zele da se lece i rese taj problem. Kod vaseg muza ne vidim taj voljni momenat. Sumnju u iskrenost njegovih namera da leci impotenciju bacaju reci ...uz to nema nikakvu elju prema suprotnom polu....
Nemojte sebe okrivljivati za problem u kome ste. Vi nemate nikave veze sa tim, problem je samo u vasem suprugu. To sto me pitate da li da se izborite sa svojom seksualnom zeljom, znajte da to nije ni normalno ni dobro ni moguce. Seksualna zelja je normalna, prirodna, zdrava potreba organizma i psihe i ako je ne zadovoljavate sa muzem ( jer on ima problem) nadjite nacin da je zadovoljite jer cete u suprotnom vi imati problem. Da ga ostavim? -sto ne elim zbog deteta.. izbor je na vama, dete ima oca dog god je on ziv a jako je vazno u kakvom ste vi psihickom stanju i koliko ste vi zadovoljni i srecni dok uzgajate dete.Ukoliko donesete odluku da se zrtvujete zbog deteta verovatno da cete se osecati izdanom kada dete odraste i prirodno pozeli da ode od vas. Pitacete se tada: gde i kako sam ja to prozivela moj zivot......
Psiholog vise treba vama nego vasem suprugu. Ako zelite razgovor pozovite i zakazite na telefon koji gore vidite.
Sve najbolje vam zelim i mislite na sebe!
Radmila


Datum: Wed 01/9/08 7:02AM
Sifra: despa007


Pitanje Psihologu: Dobar dan,... Imam problem, sa devojkom sam 7 meseci, spavali smo pre 2 meseca, ona je bila nevina, samo je jednom svrsila, a zeli mnogo vise puta, kako da je nateram? Sta ja lose radim i sta bi trebalo da radim? Inace kad smo spavali bolelo ju je ali nije bilo krvi... I cesto mi se desava da posle prvog puta ne mogu da se napalim ili bude mekan ili nece uopste da se dig.. Kako da to ispravim?
SIFRA-> despa007

Odgovor psihologa:

Dobar dan ,
Svi vasi problemi ( i vasi i njeni) poticu samo iz vaseg neiskustva .Niko od vas nema ni jedan ozbiljniji problem jedino su vasa ocekivanja preuranjena jer visestruki orgazam jeste stvar iskustva. Kada vasa devojka ima dovoljno iskustva u seksu mocice da se vise opusti sto ce za posledicu imati i da vise uziva u njemu. Sex nema propisan nacin kako tacno treba da izgledada bi bio dobar. Sex je deo ljubavi i spontanost je vrlo vazna. Kada se vasa devojka dovoljno opusti naucice da uziva u sexu isto vazi i za vas. Sta ko voli u sexu je individualna stvar taklo da se kroz vodjenje ljubavi vi i upoznajete na odredjen nacin a obzirom da nemate iskustva vi upoznajtete i svoje telo i svoja osecanja kroz taj cin. Ako zelite da posle jednog odnosa imate jos neki neophodno je da se samo malo odmorite ( telo vam trazi odmor) i bice sve u redu. Najvaznije je da se opustite i pratite svoje osecaje a ne da se trudite da dostignete neke propisane standarde jer oni i ne postoje a i napetost da jos nesto postignete samo ce vas ometati da to i postignete!
Opustite se i uzivajte! Vodite racuna o polnim bolestima kao i o nezeljenoj trudnoci!

Datum: Sun 01/6/08 1:21PM
Sifra: NEODLUCNA


Pitanje Psihologu: Text: Potrudicu se da svoj problem izlozim u najkracim crtama, ali znam da necu umjeti pa vam se unaprijed izvinjavam.
Rijec je o porodicnom problemu, tice se odnosa sa ocem.
Ja imam sada 25 godina. Roditelji su mi se razveli kada sam imala 2 god. (otac mi je fizickiki maltretirao majku). Ja se ne sjecam toga, ali stariji kazu da sam nakon njihovog razvoda imala strasne traume, da sam vristala kad god bih vidjela da neko ide rukom prema licu moje majke( makar da je pomazi). Neposredno nakon razvoda otac me je 2 puta na silu oteo od majke, i drzao zatvorenu kod svoje kuce dok policija ne bi dosla po mene. Mama mu nikad nije pravila smetnju da ima kontakt sa mnom, htjela je da imam odnos sa porodicom sa oceve strane. Kad sam imala 4 godine odselio se u drugi grad, vidjali bi se rijetko, samo kad dodje na godisnji odmor. Rijetko me je i zvao. U pocetku je slao neku mizernu alimentaciju, nedovoljnu za moje osnovne potrebe, mama mu je prebacila za to, a on ju je prestao slati potpuno. Uvijek je, za sve sto je trebao ciniti, a nije, imao spremna opravdanja, nerijetko krajnje nerealna, ali se uvijek slijepo drzao price da je on najveca zrtva zivota, da svi cine nepravdu prema njemu, a on uvijek sve radi ispravno. Pocetkom 1992. otisao je u inostranstvo. Sedam godina nije dolazio. Za tih sedam godina mi se javio mozda 2 puta, poslao jedan vokmen i fotoaparat i to je sve. Preko babe (njegove majke), koja je redovno imala kontakt sa njim i ja sam dobijala vijesti. Kada se vratio, poslije 7 godina kuci, na odmor, uopste nije dosao do mene, niti me nazvao. Danima nisam znala da je tu, dok me baba nije obavijestila. Tako je cinio i vecinu narednih godina kada bi dolazio. Tad sam vec isla u gimnaziju. Pri tim nasim susretima nikad nije pokusavao da sa mnom razgovara o skoli, o onome sto cini moj zivot i uopste slabo smo i pricali. Uglavnom bi govorio kako je njemu tesko u zivotu, koliko je propatio i td. Cesto se desavalo da, kad se napije, pocine rodbini, preda mnom, govoriti ruzne stvari o mami i majcinoj porodici npr. kako su oni njemu unistili zivot, kako je njihova krivica sto je doslo do razvoda, kako mi je majka najveca drolja i kurva (tim rijecima). Ponekad je pijan znao meni doci i plakati mi nad svojim tuznim zivotom i nepravdom koja mu je nanesena. Cesto mi je nabacivao kako ja njega ne volim i zamjerao mi cas zbog ovoga, cas zbog onoga, tada bi me baba zvala i galamila na mene sto ga sikiram. Tih godina bi se vidjali 2 do 3 puta godisnje, kad dodje na odmor, a telefonom me je zvao u prosjeku jednom na godinu (ponekad ni toliko) i cesto bi zvao pijan. Nikada se nije trudio informisati o mom zivotu, skolovanju, imam li problema... ma nista, nikada u zivotu mi ni rodjendan nije cestitao. Odnos je kroz svo moje odrastanje bio stur, plitak, odrzavan preko posrednika (babe), pun kritike, njegovog durenja, ruznih rijeci o mami, cesto za mene mnogo stresan. Nisam znala kako da se odbranim , postavim, zastitim. Funkcionisala sam tako sa njim.
Kad sam postala punoljetna poceo je ucestalo da mi zamjera, napada me i da se ljuti sto ga rijetko zovem, sto mu nisam privrzena, prebacivati kako sam lose dijete, kako sam bezobrazna prema njemu. Smatrao je da sada ja treba da potenciram na nasem odnosu, da se javljam redovno i cesto. Ja nisam imala razvijenu naviku i potrebu da se cujem sa njim, jer nikada ranije se na tome nije insistiralo, pa ga nisam ni zvala onoliko koliko je on smatrao potrebnim.
Sve sto radim bilo mu je lose. Prekidao bi odnos potpuno jer je bio ljut zbog mog bezobrazluka prema njemu. Onda bih ja pokusala to da izgladim, malo bi bilo dobro, pa bi se opet poceo ljutiti na mene.
U svojoj 21 godini sam pocela patiti od depresije. Dve godine sam se borila sa njom, nije mi bilo ni do cega. On je naravno opet prekinuo kontakt sa mnom jer sam bezobrazna, otudjena, jer se cudno ponasam. Nisam mu rekla za zdravstvene probleme, nije se ni zapitao da mozda nemam neki problem, samo je napadao i krivio. Takav je covjek, ne bi to mogao shvatiti, a vjerovatno bi jedva docekao da okrivi maminu porodicu zato sto sam postala <<dusevni bolesnik<<. I prije toga je mnogo puta neke informacije(uglavnom netacne,a vjerujem da je ponekad namjerno izmisljao) koristio ih da bi optuzio mene ili mamu.
Uz sve moje probleme, meni je vise bilo dosta toga i odlucila sam da se vise ne izvinjavam i da dignem ruke od svega. Nekako sam poslije dvije godine uspjela da se izborim sa psihickim smetnjama i da stanem na noge. Nastavila sam prekinuto skolovanje i postala jedan od boljih studenata u generaciji. Tada me je tatina porodica nazvala i zamolila da popravimo odnose. Opet sam presla preko svega i obnovila odnos sa njim i babom. Gurali smo nekako ove dvije godine, ali sad se on opet naljutio na mene zato sto ga zimus nisam nazvala dva mjeseca. Napokon sam ga nazvala i izvinila se. Na moje objasnjenje da sam imala teske ispite i da nisam mogla ni o cemu da razmisljam i da sam poslije odlagala taj poziv jer sam znala da se ljuti, da ce me kritikovati, a bilo mi je tesko suociti se sa njim on je odgovorio da sam retardirana, da sve lazem, da sam bezobrazna i da ce on napokon raskrstiti sa mnom da vidi ima li dijete ili ne, napadao je pritom i moju mamu prebacujuci i njoj odgovornost za sve.
To me je jako potreslo, danima sam bila uznemirena, rasijana, mucila me je nesanica i uzasna glavobolja. Prosto vise ne mogu da trpim takav odnos, da malo bude sve dobro, a onda opet nerazumjevanje, nesporazumi. Znam da sa njim ne vrijedi racionalno razgovarati, traziti toleranciju i razumjevanje jer je on covjek koji misli da je u svemu apsolutno u pravu i strogo sudi svakome, ako treba i slagace samo da bi on u svemu izgledao ispravan.
Pocela sam gristi sebe i opet padati u lose raspolozenje. Onda sam mu otkucala poruku i napisala da ne zelim sa njim nikakav razgovor dok god se tako ponasa, i da mu se ne javljam jer nikada nije svojim primjerom usadio tu naviku u mene, kako se poslednjih godina ne zovem cesto jer ni on mene nije zvao citav zivot.
Malo mi je lakse poslije toga, ali opet sumnjam da mozda ja nisam u pravu, da sam mozda prestroga da sam mozda trebala drugacije. Osjecam da bi za mene bolje bilo da nemam nikakav kontakt sa njim ni sada kad sam odrasla, nego ovakav, pun prebacivanja, osude itd. aliopet se kolebam koliko je to (eticki gledano) ispravna odluka. Mozda ne bih trebala tako sa porodicom (prekid odnosa sa njim automatski znaci prekid odnosa i sa babom, jer ko njemu ne valja ne valja nije ni njoj dobar). Pisem vam jer bih zeljela da cujem strucan i objektivan pogled na cijelu situaciju i mnogo vam se izvinjavam zbog ovolike opsirnosti, prosto nisam umjela krace.

SIFRA-> NEODLUCNA


Odgovor psihologa:
Postovana, moram da vam iskazem moje iskreno postovanje i divljenje zbog nacina na koji ste se razvili i ako niste imali tako podsticajnu sredinu i uslove za razvoj ( mislim na odnos sa ocem). Najverovatnije tome mozete zahvaliti majci koja je, verovatno, na to najvise uticala. Vi ste upravo dokaz da se kvalitetne licnosti razvijaju i pored ne adekvatnih uslova. To sto se i pored svih situacija koje su vas povredjivale, od najranijeg detinjstva, vi i dalje trudite da izgradite dobar odnos sa ocem, govori o tome da ste vi dobar i kvalitetan covek. Na tome vam cestitam.
Ali, sa neke strane upravo je to, za vas, kamen spoticanja. Ne to sto zelite dopbar odnos, to je , bez sumnje, svakako poozitivno, ali to sto se trudite da izgradite takav odnos sa nekim ko takav odnos ne moze da ima, to je ono sto vas onespokojava i cini da ste neodlucni. Vas otac ima psihicke probleme
( psihopatolosku strukturu licnosti) i zao mi je sto nije krenuo sa lecenjem jos dok ste i imali 2 godine. Steta je sto ga i vasa baka podrzava i neguje patologiju. Sumnjam da bi on sada i krenuo na lecenje a i pitanje je koliko bi sada lecenje dalo rezultate obzirom da je vec formirana licnost. Dobar odnos je stvar obostranih, dvosmernih namera, ocekivanja, manira. Nemoguce je izragiti dobar odnos ukoliko samo jedna strana zna sta se pod tim podrazumeva.Sto pre prihvatite tu cinjenicu i prestanete da ocekujete nemoguce, bice vam u zivotu lakse, imacete vise enerije za dalji rast i razvoj. Ovo sto vam sada govorim potvrdili ste i vi vasim recima: ,,.. koristio ih da bi optuzio mene ili mamu.
Uz sve moje probleme, meni je vise bilo dosta toga i odlucila sam da se vise ne izvinjavam i da dignem ruke od svega. Nekako sam poslije dvije godine uspjela da se izborim sa psihickim smetnjama i da stanem na noge. Nastavila sam prekinuto skolovanje i postala jedan od boljih studenata u generaciji.
To sto investirate svoju energiju u jalova ocekivanja da imate dobar odnos sa ocem samo vas cini slabijom i depresivnijom. Prihvatite oca kakav je, odrzavajte kontakt sa njim onako kako to vama najvise odgovara ( koliko se god trudili da njemu udovoljite necete mu biti dobri sto ne govori o vama vec o njemu! ) i oslobodite se potpuno ocekivanja da mozete sa ocem imati zadovoljavajuci kontakt ( bar onakav kakav bi vi zeleli). Oslobodite se osecanja krivice , ako ga imate, kao i osecanja da je samo na vama odgovornost za vase medjusobne odnose. Sve ovo zahteva vasu zrelost. Sudeci po onome sta ste do sada postigli sigurna sam da mozete i ovo, verujem da vam i majka moze pomoci u tome. A ja vam, na kraju opet, cestitam na dobrim namerama i dobroj volji.

Sve najbolje vam zelim, Radmila




<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'