Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 5094
Juče: 2103

Danas: 194


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Sun 12/16/07 4:06AM
Sifra: mama


Pitanje Psihologu: Text: Moj sin Vanja pohadja drugi razred osnovne skole , a ima 7 godina.Hiperaktivan je ali veoma poslusno i vredno dete. Mnogo vremena provodimo zajedno i pravi smo drugari. Lepo uci, uglavnom su sve petice iako u porodici niko ne insistrira na tome. Kada ga upitate da li voli skolu, uvek Ce odgovoriti da ne voli, samo zbog druzenja sa drugarima, ali vodi racuna da ipak bude uspesan i ispostuje svoje obaveze. Jedino sto mu teze ide i zbog cega se jako uzbudjuje jeste citanje. Jos uvek prvo slovka u sebi a potom procita rec za razliku od svojih vrsnjaka koji su citanje savladali. Spreman je kompletno stivo ili pesmicu nauciti napamet samo da ne mora da cita. Jucer smo imali jedan problem. Za zadacu je imao nekoliko stiva da nauci citati i pre nego je i krenuo sa citanjem prvo je poceo da place kako on to niti moze niti zeli. Pokusala sam da ga tesim, cak sam predlozila da odlozimo citanje za posle. Uporno je ponavljao da mora nauciti jer ce ga pitati ali je istovremeno tvrdio da je glup i da on to ne moze. Svi moji pokusaji da ga umirim bili su neuspesni cak je i sam zeleo da se smiri i prestane da place ali nije uspevao. Udarao se rucicama po glavi i grudima kako bi zaustavio napad placa. Molila sam ga i mazila da ga smirim i predlozila mu da uopste ne citamo nego da ode u kupatilo da se umije, potom da popije caji , koji mu redovno spremam kao napitak, dala sam mu Kinder jaje da bih mu odvratila paznju. Otisao je u kupatilo da se umije i histericno poceo da me doziva. Uletela sam kao sumanuta i ugledala strasan prizor. Rucice, tj. prstici su mu bili ukoceni. Stavila sam rucice pod toplu vodu i lagano masirala cele ruke. Ukocenost prstica popustala je polako u minuti, a on je od straha poceo da se trese. Odvela sam ga do kreveta gde smo zajedno legli i pricali. Smirio se veoma brzo, plakat je prestao odmah kada je video rucice onako ukocene. Nakon desetak minuta odlucno mi je rekao da zeli citati i tako smo i uradili. Polako smo savladali rec po rec, lekciju po lekciju i bio je veoma zadovoljan. Kada je krenuo na spavanje pozeleo je da mi procita nesto iz slikovnice i ja sam ga , kao i svaki drugi put, pazljivo slusala a jos pazljivije korigovala kada je bilo potrebe za tim. Molim da mi objasnite zbog cega ili usled cega se desilo to sa nekontrolisanim placem i ukocenim prsticima. Unapred se zahvaljujem i iskreno Vas pozdravljam. SIFRA-> mama

Postovana,
verujem da ste se dosta uznemirili jer scena koju ste doziveli uglavnom deluje vrlo uznemirujuce za aktere. Medjutim, ona nije tako ozbiljna koliko moze da izgleda. Naime, vase dete je vrlo ambiciozno i vredno. Njemu je jako stalo da bude uspesan u skoli i osecanje potencijalne neuspesnosti ga jako frustrira i plasi. Ono je i izazvalo histericnu reakciju ( grcenje prstiju i drhtanje tela) koja je relativno cesta u populaciji. Zelim da pohvalim vasu reakciju koja je bila izvanredna. Detetu ste dali pravu podrsku i umirili ga a uz to ste kasnije i savladali sve sto je trebalo za skolu .Odlicno je i to sto ste mu nudli mogucnost da odlozite citanje i davali mu i nagradu ali on je odgovorno dete i upravo to ga je i uznemirilo. Objasnite mu da se deca razlikuju po brzini kojom savladavaju nove vestine ( citanje, pisanje, racunanje). Opste je poznato da decacima ide bolje matematika a devojcicama citanje i pisanje. Objasnite mu da je on i pored toga sto jos ne cita najbolje, odlican u svemu sto radi da je dobar djak i da je sasvim u redu da se neke vestine steknu pre i lakse a neke sporije i malo teze ali ce ih svakako steci.Ispricjte mu neku pricu o tome kako vi neto niste znali a kako ste sada savim zadovoljni. On je tek 2. razred i sve sto sada zna i kako zna je odlicno. Potrazite podrsku uciteljice da ga malo vise hvali i podrzava, da umanji pritisak sredine na njega, recite joj da se on jako sekira sto ne cita dovoljno dobro i zamolite je za podrsku da dete sto pre stekne sigurnost. Vestinom citanja se najvise bave defektolozi i sigurna sam da bi vam oni mogli dati konstruktivan savet kako da vezbate ( kojom tehnikom) sa detetom citanje kako bi on to sto pre savladao i bio zadovoljan. Sto se tice histericne reakcije, kazem da je relativno cesta ali savetujm vam da razgovorima dete ojacavate i upucujete na zrelije nacine reagovanja ako je frustriran. Da zna da svaki problem ima resenje i da ga u otvorenom razgovoru sa najblizima potrazi, ukoliko ga ne vidi sam.objasnite mu da je neophodno da ima strpljanje dok ne pronadje resenje i da shvati da je sticanje vestina proces koji traje u vremenu,
da to nije pitanje trenutka ni dana. Objasnite mu koje ste vi vestine sticali i koliko dugo i sta sada ucite. Deca odlicno razumeju kada im objasnjavamo kroz licne primere i kada im govorimo o tome kako smo se i mi nekada osecali . Naucite dete da je sasvim ok da ponekada osecamo frustraciju, da to nije prijatno ali da to , takodje, traje samo dok ne nadjemo resenje ili donesemo odluku. Ohrabrujte ga da vam otvoreno prica o svemu sto je za njega vazno i dajte mu sto konkretnije savete vezane za zaivotnu situaciju u kojoj je on sada ( odeljenje, skola, borba za mesto u drustvu, da bude prihvacen, ispostovan, cenjen..)
Sigurna sam da ce sve biti u najboljem redu i sve najbolje vam zelim! Radmila


Datum: Mon 12/10/07 12:45PM
Sifra: osmeh


Pitanje Psihologu: Pitanje
Postovana,

Moja kcerka ima 15 godina i jako je plasljiva za svoje zdravlje. Sve je pocelo kada je u nekom tinejdzerskom casopisu procitala tekst o devojcici koja boluje od neke neizlecive bolesti (mislim da je bio u pitanju rak mozga) i kojoj su zbog toga dani odbrojani (mislim da se pominjao period od jos dva meseca zivota). Gledala je i nekoliko meksickih TV serija u kojima se u svakom momentu po neki junak bolovao od raznoraznih bolesti. Najpre se zalila da je boli glava ( u vreme kada treba da dobije menstruaciju ) a to je izazivalo strah u njoj da ima rak (kao ta devocica iz casopisa). Kasnije je imala sitnije probleme sa varenjem (nadimanje i gorusicu) sto joj je stvaralo osecaj bola u zdrelu i jako je uplasilo. Na kraju se letos desio pozar u lokalu blizu kojeg je i nasa prodavnica, koji je delom zahvatio i krov naseg prodajnog objekta. Tog popodneva, dok smo iznosili robu iz prodavnice, kako bismo omogucili sto pre renoviranje krovne konstrukcije objekta, moju kcerku je ujela osica. Bili smo svi vidno uzbudjeni zbog pozara koji se desio i znajuci da je nasa cerka imala alergijske reakcije na ujed komaraca i da joj je to prvi ujed osice u zivitu, odveli smo je u Hitnu pomoc da sprecimo eventualnu alergijsku reakciju. Primila je injekciju, prespavala noc, ali je i dalje imala veliki strah od gusenja koje bi eventualno moglo nastupiti. Stah je bio toliki da je dog drugog dana sama odjurila u Hitnu pomoc sa objasnjenjem da joj trni jezik. Ubrzo smo je razuverili, iako nismo bili ni sami sigurni da li je zaista alergicna na ujed osice.
Ubrzo se sve polako normalizovalo, ali ovih dana ponovo ima strah od nedostatka vazduha, tj. gusenja (i to u vreme kada dobije menstruaciju, valjda zbog pojacanog rada hormona). Plasi se da su joj otekli disajni putevi, sto je opet moguce jer je imala i upalu sinusa u to vreme. Ipak, iako su problemi sa manjkom vazduha po meni realni, plasi me njen strah od svega toga. Kaze da se boji smrti. Pokusavala sam da joj kroz razgovor ulijem hrabrost i govorila joj da i ona mora da se potrudi. Ona je svesna da je njen strah preteran ali kaze da se tesko bori sa njim. Posto smo mi pobozna porodica, pokusala sam da je ubedim da smrt nije nesto cega se treba bojati, ali plasim se da je to nije imalo nikakvog efekta.
Da li je ova pojava uobicajena za pubertet i da li sam ja mozda dala previse vaznosti ovoj pojavi? Napominjem da su moje zebnje podstaknute i problemom akutne psihoze, koju je imala 33-ogodisnja sestra mog supruga i to u cetiri navrata do sada.
Hvala

S postovanjem,
mama SIFRA-> osmeh

Postovana,
i ako je vasa cerka mlada nije retko da cak i mladja deca imaju hipohodrijske reakcije na prve simptome neke bolesti.U pozadini je uvek povecana napetost ili neki unutrasnji konflikt ili frustracija.
Kod nesto starije dece ( kao napr. vase cerke) cesto je jasan i svestan strah od smrti. Na ovom strahu se moze terapijski raditi i vremenom on moze sasvim izgubiti na svojoj snazi. Strahove koje pominjete meni lice na razvoj anksioznih napada kao i napada panike koji su cesto uzrokovani telesnim simptomima ( ubrzan puls, nedostatak vazduha, pritisak u glavi..) I ove manifestacije se odlicno saniraju psihoterapijskim razgovorima. Nemam sumnji da to sto opisujete kao ponasanje vase cerke ima ikakve veze sa psihoticnim epizodama rodjake veseg supruga. Vrlo je cesto da se deca jako uplase od bolesti gledajuci filmove ili vesti. Ja vam preporucujem da dete odvedete kod psihologa na nekoliko razgovora kako bi ojacao njene prirodne mehanizme odbrane.


Datum: Mon 12/10/07 12:32PM
Sifra: Banja


Pitanje Psihologu:
Pitanje:

Postovana,
Ja sam Aleksandra iz Vrnjacke Banje (24 god) i imam problem u tome sto se nikako ne slazem sa ljudima iz moje okoline. Tj, imam sestru bliznakinju i cini mi se da sam samo snjom ok mada se nekad i ne slazemo oko nekih stvari. Druzimo se sa razlicitim ljudima i imamo razlicite ukuse. Neznam zasto ali ne verujem ljudima oko sebe, nemam poverenja u njih,cini mi se da o cemu god pricaju nisu u pravu. Ja ih saslusam, ne protivim im se, ne svadjam se s njima ali u sebi mislim da nisu u pravu, tj na distanci sam sa svima. Ja ne mislim kao oni, ja mislim da je u pravu onako kako ja mislim, i da pravilno rezonujem stvari ali mi sve vise to postaje nekako sumljivo i nelogicno. Imam jednu najbolju drugaricu i s njom se slazem super. Cini mi se kao da nemam osecanja prema drugim ljudima a ipak mislim da sam dosta emotivna osoba. Dosta obracam paznju na neke nebitne sitnice, analiziram stvari i razmisljam o posledicama koje mogu biti, tj ne idem glavom kroz zid. Dosta mi treba da se iznerviram, sve kazem „proi e“, mislim da je sve to nebitno i da sam ja na prvom mestu pa svi ostali. Ponekad mislim da sam mozda prebrzo odrasla jer sam do skora bila u vezi sa deckom koji je bio stariji od mene sest godina.
Molom vas da mi kazete u cemu je problem i sto je sve to tako.
Hvala.

sifra-> Banja


Odgovor:
Draga Bojana, osecanje poverenja odnosno kriticnost u odnosu prema drugima je vrlo individualna stvar i zavisi od nase licnosti kao i od vaspitnih uticaja koje smo stekli u primarnoj porodici.Skoro da se ne menja tokom zivota. Tako da postoje ljudi koji imaju distancu u odnosu prema drugima i onih koji je skoro i nemaju. Zivotno iskustvo moze u nekoj meri to da koriguje ali nikada drasticno. Ne razumem zasto imas problem ako se ne slazes sa drugima jer i sama kazes da su ti njihove price nelogicne. Ukoliko zelis da ih bolje razumes jednostavan nacin je da ih zamolis da ti bolje objasne zasto imaju neki stav odnosno da ti objasne njihove argumente. Ti mozes objasniti svojim argumentima sta ti msilis i u sta ti verujes. Argumentovana rasprava nam pomaze da sagledamo stavri iz tudjeg ugla jer ne moramo ni mi biti uvek u pravu ( dve glave misle bolje nego jedna). Ova vestina razgovaranja se uci tako da mozes raditi na sebi i graditi vestinu argumentovanog razgovaranja.Mnoge korisne stvari mozes cuti od drugih kao i ne korisne, takodje. Sve sto cujemo sa strane je deo koji nam se nudi sta cemo mi izabrati kao korisno i mudro za nas to je samo nasa licna stvar. Ti se jos nalazis u procesu formiranja licnosti i sticanja personalne zrelosti tako da je sve ovo o cemu pises samo potvrda tvog unutrasnjeg sazrevanja. Ukoliko bi htela produktivnije da radis na svojoj zrelosti mozes potraziti nekog psihologa da razgovorima stimulise tvoje sazrevanje.








Datum: Mon 12/10/07 12:07PM
Sifra: Agorafobija


Pitanje Psihologu: Pitanje:
mene zanima dali se agorafobija leci i kako?


Da, agorafobija se leci.Kao i sve ostale fobije koje su stecen iracionalni strah.Najbolji metod je bihejvior terapija u kombinaciji sa nekom kognitivnom terapijom. Ponekada je potrebno ukljuciti i neku terapiju a nekada i nije, procenu vrsi psiholog na osnovu razgovora i testova licnosti. Osoba se postepeno u imaginaciji ili, i "in vivo" izlaze situacijama kojih se boji dok se strah potpuno ne izgubi. lecenje traje nekoliko meseci i u velikom procentu je uspesno.

Datum: Wed 11/28/07 5:41AM
Sifra: Molim savet - Razvod


Pitanje Psihologu: Pitanje: Postovanje,
Zovem se ..,iz ... sam.Zivim sa cerkom koja ima cetiri godine.Moja bivsa zena i ja se razvodimo.Ona zivi kod oca u selu .
Oboje smo jako komplikovani,sto je i dovelo do razvoda.Narocito sve to dolazi do izrazaja sada,dok se razvodimo.Ona hoce da dete bude uz nju,ja uz mene.Mislim da smo za ovih pet godina,koliko smo zajedno,jedno iz drugog izvukli sve ono najgore sto ima u nama.
Izvinite sto vas davim ovim detaljima,ali sve ovo pisem da vam docaram situaciju u kojoj smo svi.I hajde sto se sve odrazava na nas dvoje,vec i na dete. Iz sve snage zelim da od ovoga zastitim svoje jedino dete,koliko god je moguce.Ako ste bilo kakvim savetom makar malo u stanju da mi pomognete,bicu vam jako zahvalan.Jer,mom detetu je potrebna majka,a ja se bojim da ona sve vise tone.
Moja supruga je imala 10 godina kad joj je majka umrla.Pricala mi je da ju ubrzo posle toga doslo do psihickih problema koji su se ispoljavali u vidu iracionalnih strahova.Kad su postajali tako jaki,odlazila je na terapiju,koju je prekidala kad se oseti bolje.A strahovi su se uvek vracali,I uvek,u manjoj ili vecoj meri,bili prisutni.Nije mogla da zaspi,jer se plasila da ce u snu umreti;bojala se da ce ostati bez vazduha;na pamet su joj cesto padale ruzne misli za njene najblize,a ona je bila ubedjena da ce im se to i dogoditi;uz to bojala se odlaska na javna mesta,ulicu,prodavnicu,bila je ubedjena da je u kuci kroz prozor uvek neko krisom gleda,a ziveli smo u potkrovlju;nase dete je uvek kupala vrucom vodom,oblacila duplo vise nego normalno,i leti pokrivala sa jorganom,iz straha da se ne prehladi;po nekoliko puta proveravala da li je zakljucala vrata,iskljucila sporet,iako je to upravo uradila;govorila kako je nesposobna i zla,i kako ce se ubiti;
Kad smo nas dvoje poceli da zivimo zajedno,pokusavao sam da joj pricom,I u skladu sa svojim znanjem I mogucnostima pomognem da ih se oslobodi.Po njenim recima,a i po mom ubedjenju,u tome sam donekle i uspeo.Verujem da sam pogresio jer kasnije vise nisam dovoljno obracao paznju na to. Tek kad je stanje postalo gotovo neizdrzivo,poceo sam da insistiram na tome da potrazimo strucnu pomoc.Nazalost,u to vreme su se nasi odnosi vec do te mere pogorsali,da ona nije shvatala moju zelju I iskrenu nameru da joj,I nam bude bolje,vec je smatralada je to samo jos jedan moj atak na nju.I da samo hocu da je napravim ludom I bolesnom.Rezultat je bio da je gotovo neprekidno bila napeta,nervozna,uplasena,I ko zna sta sve,ona to najbolje zna.Sve je to paralisalo najpre nju samu,a onda I odnose u kuci cinilo sve gorim.Pokusavala je da radi najjednostavnije poslove,ali je svuda posle par dana ili davala ili dobijala otkaz.A onda za sve to mene optuzivala.U retkim momentima je histericno plakala,govorila da nizasta nije sposobna,da oseca nemoc,pitala se zasto je losa majka,zena,I da joj je najbolje da se ubije.Vec u sledecem trenutku postajala je ona stara,negirala je da ima bilo kakav problem,osim mene.Ignorisala je sve moje napore,I trud,I sve to objasnjavala mojom potrebom da je ponizim.Ranije je za svu svoju nesrecu optuzivala oca,a onda sam krivac postao ja.Pritom,nije bila svesna tezine I posledica svojih reci I postupaka.Bila je prilicno neracionalna I nerazumna,I cvrsto verujem da je I danas tako.

Naravno,ogledalo ima dva lica.Ni ja njoj nisam "ostajao duzan".Ziveli smo zajedno,a da nismo mesecima ni razgovarali.To je i mene strasno zestilo.I sto sam vise insistirao na razgovoru,ona se sve vise povlacila i izbegavala ga na razne nacine,sto je mene sve vise nerviralo.Ja sam u sustini cesto nervozan,ali sve to sam uspevao da kanalisem i na neki nacin suzbijam sve dotada.Onda je kod mene doslo do "pomracenja" i udario sam je.Ni sam ne znam kako i zasto mi se to desavalo.Ali samo kad je u pitanju ona .Gotovo nikad mi se nije dogodilo da uradim nesto u afektu,a pogotovo ne da nekog udarim.Ali tada ne znam ni ja kako,to je pokuljalo iz mene,prosto na par sekundi nisam uspeo da se kontrolisem.Naravno da mi je odmah bilo krivo,da nisam mogao da poverujem da sam to ja,da sam pomislio da je sve to samo san,a ako je ipak istina da bi najbolje bilo da nisam ziv.

Svakako,to je pokidalo i poslednje niti u nasim odnosima,ona je pocela da me se boji,jos vise me izbegavala,a odnosi su postajali sve gori i gori.Koliko god sam bio u cudu sto sam to uradio,toliko sam kasnije bio siguran da mi se to nikad nece ponoviti.A ipak jeste,nazalost.To je, jasno,bio i kraj naseg zajednickog zivota...Posle toga,svaki nas kontakt je bio u tom stilu.Ne da sam je udario,ali sam u sebi bio toliko besan da sam znao da je to to,ustvari,isto ono sto nazalost nisam u stanju da kontrolisem...

Znam da previse od Vas trazim...Znam da je ovo pitanje na koje mozda i nema odgovora...Sta je to u meni,u njoj...Da li je moguce,i sa najvecom mogucom voljom sve ovo kontrolisasti i spreciti?Danas najnormalnije pricamo,cak mnogo bolje nego ikad.Predlazem joj da idemo u bracno savetovaliste.Ne znam da li ce pristati.Promenio sam nacin razmisljanja o sebi i o njoj.Mozda cemo ipak jednog dana opet biti zajedno.Pitam se da li je i pored najvece moguce moje volje,i pored svih psihologa i savetovanja,moguce da ne dozvolim da se ovo moje ponasanje ponovi,ili ga nikad necu moci izbaciti iz sebe.I sta je uposte to sto mi se dogadja?Znam da bez dublje analize,nema preciznog odgovora.Ali me ipak zanima,da li je uopste moguce bilo kako spreciti da me ponovo,u bilo kojoj situaciji,s bilo kim ne nadjaca?Voleo bih da pre svega moje dete ima porodicu na okupu,ali ne zelim da dopustim da se to opet dogodi,pogotovo ne da povredim nekoga koga stvarno pre svega kao coveka cenim i volim,nekoga ko je mom detetu majka...

Zahvalan sam Vam sto ste odvojili vreme da ovo procitate,i da mi i to znaci.

Svaki Vas savet bio bi mi vise nego dobrodosao.

Sifra: Molim savet- Razvod

Odgovor :


Postovani ,

samo to sto ste voljni i zeljni da radite na sebi kako bi odrzali porodicu i stvorili najbolje uslove za odrstanje svom detetu govori da ste pametan i dobar covek.Sticaj mnogih okolnosti dovodi do toga da se dvoje ljudi udalji i da medju njima nastupi nesloga. Kada covek ima emocije i emotivno reaguje desava se da dodje i do fizickog konflikta.Misljenja sam da ga nista ne moze opravdati jer licno promovisem da ljudi kao svesna bica moraju uvek da nadju nacin za komunikaciju a da fizicko nasilje nikada , nikada nije nacin komunikacije. Ono nas samo uci strahu i postovanju pravila iz straha. Cim tu nije neko koga se plasimo mi radimo drugacije. Vaspitavanje na strahu je potpuno suprotno vaspitavanju u cilju licnog postovanja i postovanja drugih ljudi - sto je osnovna civilizacijska vrednost. Ako sa nekim nikako ne nalazimo zajednicki jezik onda ga tek necemo naci batinama.Nemojte shvatiti da vas kritikujem,to ne zelim, posebno sto vidim da ste i vi svesni da to nije nacin. I time ste zadobili i moje postovanje.Takvo vase ponasanje razumem samo kao posledicu osecanja nemoci i velike zelje da nesto uradite kako mislite da je za sve vas najbolje. Mogu vas posavetovati u sledecem:
Sigurna sam da bi vam savetovanje strucnih lica sigurno pomoglo da razvijete vestine komunikacije i postignete vecu uzajamnu zrelost. (I vi i supruga). Iskreno, ne znam koliko svi to rade kvalitetno i motivisano ali sam sigurna da mozete da dobijete podrsku koja bi vam znacila. Zatim vas podsecam i molim vas da vodite racuna o detetu.Svedok sam koliko odrasli zaboravljaju na dete kada prolaze kroz los period ili kroz razvod a dete se koristi samo kao sredstvo da se njima povredi drugi partner.Deci takva traumaticna iskustva ostaju za ceo zivot.Njima je jedna majka i jedan otac oni nisu birali nikog od njih i nicim nisu doprinela da snose posledice loseg razvoda ( ako do njega dodje). Molim vas da o tome vodite racuna. Najbolje bi bilo ako mozete da uradite nesto po pitanju izmirenja da svi budete ponovo zajedno ali mislim da je neophodno da se i vas dvoje menjate. Ukoliko ostanete isti vrlo brzo cete se vratiti u situaciju koja vas je i dovela dovde gde ste sada.Psihoterapija i savetovanje zaista vam mogu pomoci da savladate nove vestine i tehnike komunikacije sto ce biti od koristi i vama licno kao i vasim najblizima. Uradite sve sto milite da treba da sacuvate brak a ukoliko se to pokaze kao nemoguce nemojte da se obeshtrabrite i to je za ljude. Ako bude doslo do toga potrudite se da sve to iznesete najzrelije i Miliste o najboljem interesu svog deteta!
S postovanjem Radmila







<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'