Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 2081
Juče: 1537

Danas: 544


 



PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


 

Anksioznost



Poštovana, pre pola godine završila sam fakultet, a još uvek sam nezaposlena. Već nekoliko meseci imam česte promene raspoloženja, često sam nervozna i zabrinuta, hvata me panika kada pomislim na budućnost... Svesna sam tog svog stanja, i pokušavam da se izborim sa njim. Molim vas da mi date nekoliko saveta kako da se opustim i izbegnem nervozu, kao i čestu promenu raspoloženja.

Odgovor:

Anksioznost je psihičko stanje slično strahu. Osnovni simptomi anksioznosti identični su simptomima straha, pa otuda potiče često izjednačavanje straha i anksioznosti. Osnovna razlika između straha i anksioznosti je povod, odnosno uzrok. Strah ima konkretan realan uzrok (strah od psa - kada je u blizini nepoznati pas, strah od bube, i sl.), a anksioznost nema jasan i konkretan povod.
Anksioznost je stanje opšte uznemirenosti zbog nečega što bi se moglo dogoditi, a neizvesno je. Stepen neizvestnosti povećava stepen anksioznosti, kao i njene simptome. Osnovni simptomi anksioznosti su stanje opšte uznemirenosti i napetosti, praćeni psihosomatskim tegobama različitog intenziteta. Najčešće psihosomatske tegobe su: preznojavanje, lupanje srca, otežano disanje, slabost u mišićima, neprijatnost u stomaku, osećaj "knedle u grlu", vrtoglavice, nesvestice, glavobolje, ograničena pokretljivost mišića, napetost mišića "igranje" mišića i sl. To je širok dijapazon tegoba u kojem će se većina ljudi pronaći i ustanoviti da su bar nekada imali takve simptome. To ne znači da svi ljudi imaju problem sa anksioznošću, naprotiv, to samo znači da svi treba da se pozabave analiziranjem svog ponašanja i tegoba. Ovi simptomi su i simptomi koji se javljaju u situacijama kada ste zabrinuti zbog nečega, kada ste brižni i oprezni – ali je njihov intenzitet slabiji i traje sve dotle dok postoji izazivač zabrinutosti. U situacijama kada je zabrinutost dugotrajna i ometajuća za uobičajeno funkcionisanje govorimo o anksioznosti.

Anksioznost nije pretnja po život, ali je ozbiljna pretnja po kvalitet života. Potrebno je naučiti tehnike prevladavanja anksioznosti kako bi se popravio kvalitet života. To ne znači bežanje van realnosti, zatvaranje očiju pred realnim mogućim problemom, već treba pokušati da se bude realan u proceni šta je u vašem u domenu, a šta je van vaših moći. Ono što je domenu svakog pojedinca, ono što zavisi od njega samog, treba naučiti kako menjati i promeniti. Ono što je van vaših mogućnosti i što ne zavisi od vas treba prihvatiti kao realnost na koju ne možete direktno uticati ( ali možete indirektno). Da biste postigli bolji kvalitet života i oslobodili se anksioznosti potrebno je da se aktivirate (u svakom pogledu), fizički opustite i relaksirate (da biste se i psihički bolje osećali), organizujete svoju svakodnevnicu ( sve usmereno ka postizanju svog cilja), odredite svoje prioritete (i radite na njihovom postizanju), družite, održavate kontakte sa svojim prijateljima i uspostavljate nove kontakte sa ljudima iz svog okruženja. Sa anksioznošću je teško da se izborite samostalno, zato se obratite psihoterapeutu, psihologu ili neuropsihijatru.

PREUZETO SA SAJTA : BLIC.RS




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'