Anksioznost
Poštovana, pre pola godine završila sam fakultet, a još uvek
sam nezaposlena. Već nekoliko meseci imam česte promene raspoloženja,
često sam nervozna i zabrinuta, hvata me panika kada pomislim
na budućnost... Svesna sam tog svog stanja, i pokušavam da se
izborim sa njim. Molim vas da mi date nekoliko saveta kako da
se opustim i izbegnem nervozu, kao i čestu promenu raspoloženja.
Odgovor:
Anksioznost je psihičko stanje slično strahu.
Osnovni simptomi anksioznosti identični su simptomima straha, pa
otuda potiče često izjednačavanje straha i anksioznosti. Osnovna
razlika između straha i anksioznosti je povod, odnosno uzrok. Strah
ima konkretan realan uzrok (strah od psa - kada je u blizini nepoznati
pas, strah od bube, i sl.), a anksioznost nema jasan i konkretan
povod.
Anksioznost je stanje opšte uznemirenosti zbog nečega što bi se
moglo dogoditi, a neizvesno je. Stepen neizvestnosti povećava stepen
anksioznosti, kao i njene simptome. Osnovni simptomi anksioznosti
su stanje opšte uznemirenosti i napetosti, praćeni psihosomatskim
tegobama različitog intenziteta. Najčešće psihosomatske tegobe su:
preznojavanje, lupanje srca, otežano disanje, slabost u mišićima,
neprijatnost u stomaku, osećaj "knedle
u grlu", vrtoglavice, nesvestice, glavobolje, ograničena pokretljivost mišića, napetost
mišića "igranje" mišića i sl. To je širok dijapazon tegoba u kojem će se većina ljudi pronaći
i ustanoviti da su bar nekada imali takve simptome. To ne znači
da svi ljudi imaju problem sa anksioznošću, naprotiv, to samo znači
da svi treba da se pozabave analiziranjem svog ponašanja i tegoba.
Ovi simptomi su i simptomi koji se javljaju u situacijama kada ste
zabrinuti zbog nečega, kada ste brižni i oprezni – ali je njihov
intenzitet slabiji i traje sve dotle dok postoji izazivač zabrinutosti.
U situacijama kada je zabrinutost dugotrajna i ometajuća za uobičajeno
funkcionisanje govorimo o anksioznosti.
Anksioznost nije pretnja po život, ali je ozbiljna
pretnja po kvalitet života. Potrebno je naučiti tehnike prevladavanja
anksioznosti kako bi se popravio kvalitet života. To ne znači bežanje
van realnosti, zatvaranje očiju pred realnim mogućim problemom,
već treba pokušati da se bude realan u proceni šta je u vašem u
domenu, a šta je van vaših moći. Ono što je domenu svakog pojedinca,
ono što zavisi od njega samog, treba naučiti kako menjati i promeniti.
Ono što je van vaših mogućnosti i što ne zavisi od vas treba prihvatiti
kao realnost na koju ne možete direktno uticati ( ali možete indirektno).
Da biste postigli bolji kvalitet života i oslobodili se anksioznosti
potrebno je da se aktivirate (u svakom pogledu), fizički opustite
i relaksirate (da biste se i psihički bolje osećali), organizujete
svoju svakodnevnicu ( sve usmereno ka postizanju svog cilja), odredite
svoje prioritete (i radite na njihovom postizanju), družite, održavate
kontakte sa svojim prijateljima i uspostavljate nove kontakte sa
ljudima iz svog okruženja. Sa anksioznošću je teško da se izborite samostalno, zato se
obratite psihoterapeutu, psihologu ili neuropsihijatru.
PREUZETO SA SAJTA : BLIC.RS
