Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 4121
Juče: 497

Danas: 169


 

  

PSIHOTERAPIJA I PSIHOLOŠKO SAVETOVANJE,
BRAČNO SAVETOVANJE,
PSIHOLOŠKO TESTIRANJE DECE I ODRASLIH
PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ

Zakazivanje telefonskih razgovora, On-line savetovanja
ili susreta na telefon 064/253-11-08
ili preko mail adrese : psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u

Depresija - nevidljivi ubica!


Oboleli od depresije najčešće ne shvataju da su njihove tegobe zdravstveni problem

             Kako shvatiti depresiju? Problem depresije jedan je od najvećih paradoksa društva i medicine. Stotine miliona ljudi u svietu, trpe od te bolesti, ali u najboljem slučaju jedna trećina potraži lekarsku pomoć, a odgovarajući tretman dobije samo njih 10-20 posto. Depresija je izlječiva, ali privoljeti osobu s depresijom na odlazak lekaru, i to još psihijatru,psihologu ili psihoterapeutu u većini je slučajeva mission impossible.


             Depresija, kao i svako drugo raspoloženje, proističe iz rada mozga. Razlike između moždane aktivnosti kod depresivnih i kod zdravih ljudi uočljive su na snimcima mozga dobijenih putem uređaja za PET (positron emission tomography, odnosno tomografija pozitronskom emisijom), gde se vidi da je kod depresije, između ostalog, smanjena metabolička aktivnost u levom prednjem režnju mozga. Taj i neki drugi delovi mozga naprosto ostaju izvan pogona, do čega dovodi manjak ili višak određenih materija u mozgu ili smanjen broj nervnih ćelija u centrima za raspoloženje.


             Depresiju redovno izaziva kombinacija genetskog nasleđa i uticaja spoljnih okolnosti. Ako je genetska predispozicija za depresiju jaka, bolest može nastati i bez stresnih situacija, to jest i u normalnim životnim okolnostima. Ako je pak čovjek pretrpeo vrlo jak ili dugotrajan stres, može oboleti od depresije i ako nema jaku genetsku predispoziciju za nju.
             Kako stres izaziva duševne poremećaje?


Najjednostavniji odgovor je kroz delovanje na mozak. Pretrpimo li stresnu situaciju, u našem organizmu se luče stresni hormoni, štetne materije s razornim delovanjem na sve organe. Kod ljudi s otpornim nervnim sistemom stresni se hormoni luče ređe, manje i kraće. Kod osetljivijih ljudi luče se češće, jače i duže, a stradaju organi:od srca i krvnog sistema, preko želuca i gušterače do mozga. U mozgu stresni hormoni blokiraju djelovanje hormona raspoloženja te ubijaju milione moždanih ćelija. Ako je time pogođen centar za raspoloženje, osoba će manifestovati očeigledni pad raspoloženja - depresije.


             Stresne okolnosti koje najčešće izazivaju depresiju:
             • gubitak, smrt nekoga ili nečeg važnog, npr. voljene osobe ili kućnog ljubimca
             • samoća, odsustvo prijatelja ili ljubavi
             • teška bolest (vlastita ili u porodici)
             • porođaj, teška trudnoća
             • selidba, drastična promjena životnih okolnosti
             • siromaštvo, teški uslovi života
             • nezaposlenost ili besposlenost
             • beskućništvo,
             • pretrpljena katastrofa (npr.zemljotres, požar)
             • pretrpljeno nasilje (npr. silovanje, razbojništvo, otmica)
             • izloženost šikaniranju, zastrašivanju, pretnjama
             • sudski proces ili čekanje presude
             • zatvor ili čekanje izvršenja presude
Ostali depresogeni faktori:
             • manjak dnevnog svetla
             • smanjeno kretanje
             • nezdrava ishrana
             • neki lekovi, steroidi, alkohol, droge
             Što treba da znate o depresiji
             - depresija je poremećaj u radu delova mozga zaduženih za raspoloženje
             - postoji genetska predispozicija obolevanju od depresije
             - depresija nije ludilo niti sumanutost
             - depresija nije razmaženost ili umišljeno stanje
             - depresije se ne možete osloboditi snagom volje ili svesnim naporom
             - depresija nije stil života
             - depresija nije posledica načina razmišljanja
             - ne postoji "neopravdana" ili "bezrazložna" depresija
             - od depresije možete oboleti i bez životnih stresova
             - protiv depresije delotvorni su lekovi i psihoterapija
             - što je depresija teža ili duža, to su lekovi neophodniji od psihoterapije i obrnuto
             Kako se oseća depresivna osoba
             Osobe koje imaju depresiju svoje stanje nazivaju raznoliko. Mlađi kažu da su "u bedaku". Drugi kažu da su "u komi, dowunu", "u životnoj krizi", da se "osećaju grozno", da je "bolje da ih nema" i slično. Pogledajmo kako se osjeća osoba koja ima depresiju:
             • Prvo i osnovno što je muči jeste potištenost, odnosno duboko sniženo raspoloženje (lat. depressio = potištenost). Osoba pogođena depresijom je dakle nesrećna, utučena, tužna, katkad zapravo očajna i bespomoćna.
             • Osim što je potištena, pojačano je razdražljiva i osetljiva na stres, prigovore, uvrede, kritike i druge životne nepogodnosti.
             • Oseća se usamljeno, napušteno, nevoljeno i suvišno. Iako su joj pažnja i društvo potrebni, gužva joj smeta i čini je teskobnim.
             • Tipičan depresivac slabije se koncentriše, bezvoljan je, apatičan, trom i usporen, ništa ga ne veseli i ne motiviše.
             • Neke posljedice depresije usko su prepoznatljive na telesnom planu: poremećaj spavanja, apetita i polne moći, brže umaranje i iscrpljivanje, bolovi u raznim delovima tela i opšta nemogućnost ispunjavanja svakodnevnih obaveza.


Samopomoć      

       Prirodno sredstvo protiv depresije je gospina trava (hypericum perforatum), ali nije preporučljivo kombinovati je s lekovima. Lekovima, ili gospinoj travi, možete dodati vitamine B kompleksa, folacin (takođe vitamin iz skupine B), vitamin C, magnezijum, cink, lecitin, Omega-3 masne kiseline i dr.


             Kod blaže depresije možete sebi pomoći antidepresivnim postupcima:
- svakodnevno se kretati i baviti fizičkim vežbama (dokazano imaju antidepresivno dejstvo na mozak)
- izlagati se sunčevom svetlu, prirodnom antidepresivu
- unositi u ishranu više ribe, testenine, ćuretine, piletine, integralnog pirinča, zobenih pahuljica, svežeg voća i povrća; vode i do 10 čaša dnevno


- smanjiti unos alkohola, kofeina i šećera


Ne izbegavajte stručni pristup uz njega najbrže postižete uspeh          

  Depresija od života čini pakao, iz kojeg se oboleli jako želi izvući, ali po pravilu ne zna kako to da učini. Neki od postupaka kojima ljudi pribegavaju kako bi sebi nakratko podigli raspoloženje uključuju alkohol, duvan, kofein, šećer, droge, šoping, kockanje i druge vrste rizika. Sve nabrojano su samo priručne metode "samolečenja" koje su kod nas društveno prihvaćenije od odlaska psihoterapeutu, psihologu i prihvatanja lekarskog tretmana.   
Pregledom najčešćih simptoma uviđamo da depresija nanosi patnje, koje su ponekad toliko jake da oduzimaju čovjeku volju za životom, tjerajući ga na samoubistvo (suicid). Imate li pet ili više od navedenih simptoma tokom dve ili više nedelja, imate kliničku depresiju. Ako vam simptomi izazivaju patnju ili vas ometaju u obavljanju svakodnevnih poslova, javite se stručnjaku za to bez obzira na to što neinformisana okolina o tome misli.
          
  Dve temeljne vrste antidepresivne terapije su biološka ili medikamentozna i psihološka. Medikamentozna terapija uključuje direktno delovanje na mozak posredstvom lekova. Oni uklanjaju biohemijske poremećaje u mozgu koji izazivaju depresiju. Moderni antidepresivi vrlo su pouzdani, blagi i lako podnošljivi i delotvorni kod 80-90 posto ljudi koji ih uzimaju strogo prema uputima. Pazite na razliku: depresija se leči antidepresivima, a ne sredstvima za smirenje, iako i potonji mogu biti korisni u određenim fazama lečenja. Psihijatar mora nadzirati tok lečenja, paziti na popratno delovanje lekova, korigovati doze i eventualno promeniti lek ili uvesti kombinaciju lekova.
         
Psihološka pomoć podrazumeva tretman kod edukovanog psihologa - psihoterapeuta. Pri izboru terapeuta najidealnija je kombinacija medikamentoznom terapijom (antidepresivi i sredstva za smirenje) sa psihoterapijom razgovorima. Terapeut vam treba objasniti od čega bolujete i rasvetliti vam suštinu depresije. Zatim vam treba pružiti moralnu potporu, ohrabrenje, utehu, društvo pa i rame za plakanje ako je potrebno. U pojedinim slučajevima može dati pacijentu konkretne i primenjive savete, primere za bolju komunikaciju s okolinom, za izbegavanje stresnih situacija, za bavljenje aktivnostima koje podižu raspoloženje i drugo.

Tekst za vas priredila Radmila Grujičić - psiholog



 


Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'