Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 2892
Juče: 2490

Danas: 402


 



PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


 

Moć Sugestije - placebo efekat



Autor: Dr. med. Milica Erceg, 2001-09-20
Koliko nam se samo puta svima desilo da nismo u stanju da objasnimo sopstveno ponašanje, da znamo na koji način da razrešimo problematične situacije a radimo potpuno suprotno i nesvrsishodno, da su nam stavovi potpuno destruktivni i krajnje odma‍ući. Da li ste ikada razmišljali o tome zašto u takve situacije uopšte dolazimo i zbog čega činimo stvari koje nam ni svest ni sopstveni zdrav razum ne blagoslove? Šta je to što pored svesti daje svoje uplive u oblikovanje naših ‍ivota?
Naravno, to je podsvest! Nešto što ne mo‍žemo da prizovemo i vidimo šta je to sve u njoj nastanjeno i na koje sve načine mož‍e da izviri iz nas i počne da pravi probleme. Ako i nismo u mogućnosti da štošta iz naših podsvesti izbrišemo i eliminišemo, bilo bi dobro da na nju utičemmo bar toliko da može da nam radi u korist a nikako protiv nje. Ka‍e se da kada podsvest jednom prihvati naše svesne ciljeve i ‍elje, njihovo ostvarivanje je praktično zagarantovano. Normalno, ne bi trebalo da ikada zacrtavamo nemoguće zadatke, (promena boje očiju, zaustavljanje procesa starenja ili “skidanje” 20 kilograma preeko noći). Izbegnimo nemoguće! Ali, ako postavimo realne ciljeve i imamo normalne, zdrave ‍elje, biće nam puno lakše da ih ostvarimo uz pomoć onog nepoznatog i nesvesnog dela naše psihe. Pre nekog vremena je izvesna gospoða u SAD, koja je kao posao imala javne prezentacije, po‍elela da pokuša da u svom poslu bude još uspešnija primenom samosugestije (autosugestije) - tj. delovanjem na sopstvenu podsvest. I, svaki dan je govorila samoj sebi da na sledećoj prezentaciji ‍eli da bude hladna, mirna i sabrana. Njena psiha je obavila odličan posao. Fantastično je interpretirala svoj govor, bez zamuckivanja, preznojavanja ili treme. Jedini je problem bio što je na kraju svog govora bukvalno drhtala od hladnoće- ne zaboravite da je sama po‍elela da bude “hladna”, a to podsvest shvata kao ne topla! Dakle, kod samosugestije vodite račun! Formulišite ‍elje jasno i precizno- nikako ‍argonski. Cela prethodna priča je pokazala snagu mentalnog, pa ostatak o placebo efektu neće zvučati nemoguće i delovati kao naučna fantastika. Izučavanje placebo efekta najčešće je u farmaceutskoj industriji, ali se sa ovim fenomenom susrećemo i u svakodnevnom ‍ivotu. U farmaciji, placcebo je supstanca bez ikakvih medicinskih karakteristika koja ipak dovodi do poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta zbog njegovog verovanja u efikasnost primenjene supstance. U suštini, u ovakvim eksperimentima istra‍uje se kolika je moć psihe i sugestije, a kolika je istovremeno snaga farmaceutskog dejstva leka ili bilo koje ddruge supstance. [page]Da li ste znali da možete biti u pripitom stanju a da niste popili ni kap alkohola? Verovali ili ne, napravljen je eksperiment. Grupi ispitanika je u tačno oddreðeno vreme davana tačno odreðena koločina pića, pa su posmatrani efekti prizašli iz te primene. Svaki od ispitanika bio je ubeðenja da pije alkohol. Meðutim, odreðen broj njih, samo istra‍ivačima poznat, dobijao je običnu bezalkoholnu smešu koja je ukusom i mirisom podsećala na alkoholno poće. Znači, da bi se bilo potpuno sigurno da je svaki pojedini efekat posle primene pića, nastao kao posledica ddejstva etanola, uvedena je ova kontrolna grupa. Ne treba mnogo ppameti da se predvidi da će oni koji su “pili” pokazati i izvesne promene ponašanja (sigurno su svima poznate), do potpunog pijanstva sa uzetim većim količinama. Ono što je veliko iznenaðenje jeste da su pripiti postali i neki iz kontrolne grupe koji alkohol nisu ni okusili! Dakle, samo njihova ubeðenost da “piju”, bila je dovoljna da ih učini pripitim, znači potpuno nevezano za dejstvo etanola kao hemijskog jedinjenja. I u ovom slučaju psiha je odradila svoje, a ovi ispitanici su ‍ivi dokaz za postojanje placebo efekta. Eksperimentom se takoðe došlo i do tačnih procenata koliki je u konkretnom slučaju farmakološki efekat leka a koji je udeo sugestije. Uraðena je aanaliza 39 studija na 3252 pacijenta lečena od depresije, (izlo‍eno u American Psyhological Association-APA), i dokazano da čak 50 % efekta leka (nije navedeno kog), dugujemo placebu. Još preciznije, psihijatri sa Univerziteta u Konektikatu analizirali su 39 studija raðenih na depresivnim pacijentima od 1974-1995. Grupa opserviranih bili su nasumice izabrani bolesnici lečeni od primarne depresije i to primenjivanjem fluoksitena i paroksitena. Kontrolna grupa nije uzimala nikakve lekove.
Gotovo neverovatan zaključak je da je samo 27 % dejstva leka zavisno od farmakolškog mmomenta, 50% je placebo-psihološki odgovor, a 23% su ostali nespecifični faktori. Dakle, poenta je više u verovanju da će nam neki lek pomoći nego u specifičnim hemizmima kojji on u organizmu izaziva ili menja već postojeće. I opet na videlo izlazi snaga ljudske psihe i sugestije koja na nju deluje. U dodatku ove studije piše i da su veoma slični rezultati postignuti i sa grupom pacijenata koji su bili isključivo na psiho terapiji.[page] Da li vam se ikada desillo da samo minut - dva posle upotrebe nekog leka protiv bola, bol u potpunosti prestaje. Sigurna sam da ne mislite da je lek mogao da ima takvo, gotovo trenutnno dejstvo. To što se desilo je upravo placebo efekat, jer ste bol otklonili vi, sami sebi, sopstvenom svešću da ste lek protiv bola popili. Stvarni efekat analgetika mogao je da nastupi tek kasnije. Tretirana je, tako, i grupa ispitanika koji su verovali da dobijaju visoke doze C vitamina, a u stvari su im davane visoke doze šećera u prahu u obliku tableta. U sezoni gripa, bolest je sprečena kod značajnog broja ljudi, da bi drastično porastao broj obolelih kada su prah šećer prestali da uzimaju. Ono što je sigurno jeste da mleveni šećer nije dobio nikakva nova pozitivna svojstva u smislu jačanja imuniteta. Ili, još jedan od primera. Veliki broj ljudi ima problema sa bradavicama koje su veoma otporne na mnoge oblike terapije, pa se čak i posle mehaničkog odstranjivanja mogu pojaviti na potpuno istim mestima. A isto su tako te nezgodne bradavice umele da nestanu posle upotrebe najobičnije kreme za ruke, samo ako smo pacijenta prethodno uverili da mu aplikujemo jedan nov začuðujuće dobar lek. Isto je desilo i kada su odreðen broj ljudi sa ovim preoblemom smestili da sede u običnoj mračnoj komori, a ranije im je objašnjeno da će u toj prostoriji biti primenjen odgovarajući medicinski tretman.
Ko‍a je organ koji uvek veoma dobro “odgovara” na sugestiju, što se može iskoristiti u praktične svrhe - da se uz malo truda doðe do lepog i čistog tena - u svemu ovome ne izbegavajte lekara! Lista ovakvih primera je ogromna. Placebo efekat je registrovan u svakom istra‍ivačkom radu gde se za njim tragalo, ali i tamo gde nije postojala namera da se on dokaže. Naravno, niti jedan od prethodno opisanih slučajeva se ne dokazuje kod 100% ispitanika. Kod nekih se ovaj efekat, na ‍žalost, ne desi, bez obzira što oni llično misle da veruju da dobijaju nešto što bi im moglo pomoćI. Mo‍da oni sami blokiraju efekat primenjenih supstanci, sopstvenim jakim negativnim stavom da im bilo Šta može pomoći. Mo‍da je u pitanju i nešto drugo. Zato efefkat lečenja ne može kod svakog pojedinca biti isti ali, činjenica da se ovako nešto ipak posti‍e kod nekih ljudi, u nekim situacijama i izvesnim momentima, pokazuje da smo mi kao ljudska vrsta sposobni za prilično začuðujuće reakcije u odreðenim uslovima. Placebo efekat samo dokazuje vrednost i moć sugestije. I eto nam oddgovora zašto poslednjih godina sa svih strana čujemo - mislite pozitivno, emitujte pozitivnu energiju, ne prizivajte zlo negatiivnim stavovima. Na ovaj način bismo bili prijatniji ne samo sebi i okolini, nego bismo sigurno bili i zdraviji - mentalno i fizički (jedno bez drugog ne ide). Mo‍da će nam svima pomoći jedna lepa, mudra, iskustvena priča svetogorskog monaha starca Pajsija. “ Iz iskustva znam da su ljudi podeljeni u dve kategorije. Prvi podsećaju na muvu. Glavna osobiina muve je da nju privlači nečistoća. Kada se muva naðe u bašti punoj cveća prekrasnog mirisa, ona ga neće ni primetiti. Zaustaviće se na nekoj nečistoći koju naðe i u smradu će se osećati sasvim ugodno. Ako bi muva mogla da govori, a vi zatra‍ili da vam u bašti poka‍e ru‍u, odgovorila bi: ”Ja uopšte ne znam kako ru‍a izgleda. Znam samo da pronaðem ðubre i blato. Postoje ljudi koji podsećaju na muvu. Oni su navikli da misle negativno i u ‍ivotu uvek tra‍e loše strane nipodaštavajući i Odbijajući prisustvo dobra. Druga kategorija ljudi su oni koji podsećaju na pčele čija je osobina da uvek traga za nečim slatkim i prijatnim da bi na njega sletela. Kada bi se pčela našla u sobi punoj nečistoće sa komadom bombone u uglu, zanemarila bi svu nečistoću i sletela bi na bombonu. Kada biste od pčele tra‍ili da vam poka‍er gde se nalazi baštensko ðubre, odgovorila bi : ” Ne znam. Mogu ti reći samo gde se nalaze slast, med i šećer.” Ona zna samo za dobre stvari u ‍ivotu, dok su joj one rðave nepoznate. To je druga kategorija ljudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari.”[page] Očigledno je da um ima ogromnu snagu i da su mogućnosti čovekove beskrajne. Šta je to što nas koči i ne da da idemo napred, da budemo veseli, dobri i zdravi, ogromno je pitanje. Ovde smo ga samo načeli. Ono što nam jedino preostaje je da se svi potrudimo da pomognemo sebi i pokušamo da bar malo budemo kao pčelice.
Istra‍ivanja objavio Charles E. Henderson u tekstu HYPNOSIS SUGGESTIN FORMULATION AND APLICATION.

Za vas tekst priredila : psiholog Radmila Grujičić





Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'