Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Kada imam neki problem rešenje tražim tako što :
kupujem neku psihološku kjnjigu
gledam neki film i tražim skrivenu poruku
savetujem se sa prijateljima-cama
ne tražim ni od koga pomoć, guram sama kako znam
odlazim do psihologa da u poverenju dobijem koristan savet, pomoć i podršku
postavljam pitanje na sajtu i ostajem anoniman-na
ne tražim pomoć, samo čekam rešenje će doći samo od sebe
uzimam tablete za smirenje i čekam da prođe
odlazim kod psihijatra
nešto drugo


Rezultati

Ukupno: 12540
Juče: 1095

Danas: 156

 

Mentalna zaostalost


Mentalna zaostalost je stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihickog razvoja koje se naročito karakteriše poremecajem onih sposobnosti koje se pojavljuju tokom razvojnog perioda i koje doprinose smanjenju opšteg nivoa inteligencije kao što su kognitivne, govorne, motorne i socijalne sposobnosti. Može se operacionalno definisati kao ispod prosečan stepen razvijenosti inteligencije na standardizovanom individualnom testui nteligencije. Mentalna zaostalost se deli u četiri kategorije: lakša mentalna zaostalost ili slaboumnost, umerena mentalna zaostalost, teška mentalna zaostalost ili idiotija. Za lako intelektualno zaostale osobe, zajedničko je da ne mogu da pohađaju redovnu školu, da im je govor nedovoljno razvijen i da nisu u stanju da se samostalno brinu o sebi. Za mentalnu zaostalost kao sinonimi koriste se i izrazi mentalna retardacija, mentalna deficijencija, umna zaostalost, oligofrenija, intelektualna defektnost, intelektualna subnormalnost i sl.
Mentalna zaostalost predstavlja ostecenost u razvoju.
Prema novoj klasifikaciji mentalno zaostale osobe se rasporedjuju u sledece grupe prema kolicniku inteligencije:

90 - 70 ispod prosecne sposobnosti koji pohadjaju normalne skole

70 - 50 laksa mentalna zaostalost koji se upucuju u specijalne skole

50-30 umerena zaostalost mogu se posle obuke samosotalno starati o sebi i mogu se obuciti
za dosta raznovrstan izbor zanimanja.

ispod 30 teska zaostalost

Autorsko pravo preuzetog teksta je :   http://www.psihoterapija.co.yu/mentalna_zaostalost.html  Gde možete naći više informacija


Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'