Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 1511
Juče:

Danas: 1511


 

  

PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Psihoanaliza kao umeće čitanja

 

Psihoanaliza se, između ostalog, može odrediti i kao strategija tumačenja, a potom i kao tehnika tumačenja. Tumačenje je, u tom slučaju, stvar čitanja. Čitanje je stvar teksta. Teksta kao narativne organizacije smisla. Karakteristična je, samim tim, sasvim neskrivena upućenost psihoanalize na različite (svesne i nesvesne) tokove značenja. Zaokupljenost savremene psihoanalize pitanjima jezika govori u prilog upravo tome (Lakan, Derida, Bion...).

Odvajkada je priča o literaturi, po tome se sfera literature poklapa sa sferom psihoanalize, shvatana kao priča o stvaralačkom poigravanju sa smislom. Još od Homerovog vremena, iskustvo literature podrazumevalo je neophodnost tumačenja. Samorazumljivost nije odlika narativne organizacije smisla.

Na analogan način možemo razmišljati i o govoru pacijenta u analitičkoj situaciji. Sklonost psihoanalize prema literaturi sasvim je prirodna. Na donekle sličan način možemo razmišljati i o odnosu same literature prema psihoanalizi. Psihoanaliza, to je van svake sumnje, ne može objasniti literaturu. Kontekst je drugačiji i psihoanaliza je danas drugačija nego što je nekada bila.

Literatura je ogledalo psihoanalize. Smisao tog ogledanja prvenstveno bi bio u mogućnostima koje se pružaju psihoanalizi da ona sama bolje upozna sebe, da bolje oseti smisao svojih osnovnih pojmova, problema i nedoumica.

Cilj ovog seminara je da u nizu od pet susreta pruži moguće okvire za sagledavanje savremene psihoanalize u kontekstu tekstova Kafke, Džojsa, de Sada i Rasina.

Autorsko pravo preuzetog teksta je : http://www.nbs.bg.ac.yu/events/event.php?id=9325 Gde možete naći više informacija




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'