Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 2081
Juče: 1537

Danas: 544


 

  

PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


POSTELJA NEĆE BITI MOKRA


Autosugestija moćno oružje


Klinički psiholog dr Nikola Tomić smatra da noćno mokrenje nije izraz nekog psihičkog problema, već se radi o lošoj navici koju dete uz pomoć stručnjaka može samo da prevaziđe

Noćno mokrenje kod dece školskog uzrasta vrlo je česta pojava, a mnogi roditelji čije dete ima ovaj problem znaju da se ono vrlo teško leči. I za roditelje i za dete ono je neprijatno i često nerešivo. U Novom Sadu je nedavno boravio klinički psiholog dr Nikola Tomić koji već deset godina živi i radi u Sidneju.
– Razvio sam svoj metod lečenja noćnog mokrenja, koji sam počeo da primenjujem u našoj zemlji, a potom sam se usavršavao u Danskoj i u Australiji – kaže dr Tomić. – Metod je kombinacija sugestivne terapije, terapije ponašanja i hipnoze. Sugestija je, po meni, najmoćnije terapijsko sredstvo. Veoma je važno da dete veruje u mene i moj metod rada i tada se problem zaista može rešiti. Zato s njim razvijam prijateljski odnos, a ne odnos lekar–pacijent. Noćno mokrenje ne shvatam kao izraz nekog psihičkog problema, kao mnogi psihoanalitički orijentisani psiholozi, već kao lošu naviku koju dete može samo da zaustavi uz moju pomoć. Uvek naglašavam da je važno da dete shvati da je njegova uloga u terapiji presudna, a ne da ću ga ja izlečiti. Problem noćnog mokrenja češći je kod dečaka nego kod devojčica. Osnova metode dr Tomića zasniva se na učenju kroz uslovljavanje. Kod deteta treba da se razvije osetljivost bešike, koja kod pojedinih mališana za vreme sna ne postoji. Kako kaže naš sagovornik, ova osetljivost može da se razvije u hipnotičkom stanju pod uticajem autosugestije.
– Detetu dajem niz uputstava ili zahteva i od njega tražim da ih ponovi kao autosugestiju – kaže dr Tomić. – Tako dete ponavlja jedan vid naredbi, kao što je “ja ću se probuditi kada osetim da mi je bešika puna”. U ovome mnogo može da pomogne hipnoza u kojoj se dete pod uticajem autosugestije budi kad oseti potrebu za pražnjenjem bešike. Kad u hipnozi dete uspe da razvije ovu osetljivost, ona se prenosi i u vreme noćnog sna.
Neka deca nisu dovoljno motivisana da se sama leče. Ona navode da im ne smeta što je postelja mokra. Da bi se motivisala na saradnju i samopomoć, roditeljima se savetuje da ih nateraju da svakog jutra sama promene svoju posteljinu. To nije kazna i ne treba je u vidu naredbe i prekora nametati detetu. Treba ga zamoliti da samo uradi ovaj posao, a kada mu to dosadi, može se desiti da nesvesno prestane, ili manje učestalo mokri u krevet. Oslobađanje od ovog zadatka deca doživljavaju kao nagradu koja povećava motivaciju za lečenje.
J. Barbuzan

Za vas tekst priredila : psiholog Radmila Grujičić





Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'