Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 2081
Juče: 1537

Danas: 544


 

  

PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Vrste Poremećaja u ishrani

Prejedanje (Big Eating Disorder), Anoreksija (Anorexia nervosa) i Bulimija (Bulimia nervosa) su oblici psihosomatskih poremećaja u ishrani. Najčešće se javljaju kod adolescenata i mlađih odraslih osoba, mada poslednja istraživanja pokazuju da se javljaju takođe kako kod dece tako i kod osoba starije dobi. Pojavljuju se u svim strukturama društva a najčešće industrijski razvijenoj, bogatoj, potrošačkoj zapadnoj strukturi društva. Za njihovu pojavu i održavanje, potrebna je integracija individualnih psiholoških (na prvom mestu), porodičnih, socijalnih i genetskih faktora.

 

"Idealna" figura

Često smo svedoci, kako moćne industrije hrane, farmacije i mode utiču na stvaranje slike "idealne" figure. Ova pojava utiče na sve strukture društva, a najviše na srednju klasu željnu napretka na društvenoj lestvici.

Takođe smo svedoci poruka masmedija koji stvaraju sliku uspešne devojake slične "barbici", punjene silikonom na raznim delovima tela kao i vađenjem rebara (da bi se dobila vitkija figura).

Sa druge strane prikazuju se "slike" gde se srećna porodica okuplja oko punog stola hrane sa porukom, porodica + hrana= sreća, blagostanje, ljubav...

Svaka osoba koja boluje od poremećaja ishrane, teži ka samouništenju sopstvenog zdravlja, praktikujući držanje nepravilnie dijete, uzimanjem neproverenih dijetetskih preparata kao i nepravilnom konzumiranjem preparata, "čišćenjem" organizma (laksativi, diuretici, klistir...), određivanjem sopstvene idealne težine koja uglavnom vodi u bolest.

Osnova poremećaja ishrane je gubitak kontrole i tada u želji da kontroliše jedino što joj je preostalo okreće se "kontroli" fizičkog izgleda. Na gubitak kontrole misli se prvenstveno na osećaj da se sve dešava bez njene volje i da ništa u životu ne može kontrolisati što vodi gubitku samopouzdanja, samopoštovanja, depresiji, osećaju bezvrednosti... Tada nastaje prejedanje i bulimija sa jedne strane "medalje" a anoreksija sa druge.

U svim oblicima poremećaja u ishrani, potrebno je konsultovati lakara i tada kreće borba kombinovanjem lečenja sručnjaka više profila. Bitno je takođe edukovati i roditelje određene osobe, kao što je poželjno pristupiti i porodičnoj terapiji.

Poremećaji u ishrani povezano sa: anoreksija, bulimija



Prejedanje

Big Eating Disorder (prejedanje) je poremećaj kod koga je karakteristično uzimanje velike količine hrane tokom obroka u epizodama, koje se dešava najmanje dva puta nedeljno. Pod velikom količinom hrane podrazumeva se da je to količina koju druga osoba, slične dobi i građe, nisu u stanju da pojedu u kraćem vremenskom roku.

Ovaj poremećaj u ishrani identifikovan je 1959. godine ali je zvanično priznat 1994. godine. Prejedanje je psihosomatski poremećaj, što znači da se prejedanjem želi potisnuti neka neprijatna emocija. Ta emocija može biti prepoznatljiva za osobu, ali isto tako može biti i neprijatna emocija (ili više njih) toliko duboko potisnuta da sem uz vođenje stručne osobe, ne moče ni da je prepozna. BED je sličan opsesivno-kompulzivnom poremećaju. Istraživanja nas upućuju na to da je ovaj poremećaj posledica uslovljavanja i učenja posebnog obrasca ishrane još iz najranijeg detinjstva. Česti smo svedoci da roditelj hranom umiruje dete. Ovo je začaran krug utehe od svakodnevice, stresa, depresije, nemoći itd, koja kreće sa epizodama prejedanja a nastavlja se sa mržnjom prema samom sebi. Tu se krug zatvara i okreće, sve dok osoba ne shvati da ima problem, a samim tim potrazi stručnu pomoć.

Posledice ovog poremećaja su uglavnom gubitak samopoštovanja, depresije... Dolazi do velike telesne težine koja pokreće osećaj sramote i povlačenje u sebe. Sprovodi razne dijete, uglavnom nezdrave gde jo-jo efekat pojačava beznađe.

Ovaj poremećaj se leči prvenstveno psihoterapijom i kada se dođe do određenog pomaka u spoznaji sebe, ukljucuju se i ostali lekari kao na primer nutricionisti koji treba da ukažu kako na nepravilnost ishrane tako i da poduči osobu zdravoj ishrani.

Poremećaji u ishrani povezano sa: prejedanje i anoreksija



Bulimija

Bulimija nervosa je prvi put ozvaničena kao poremećaj 1987. godine. U bulimičnim krizama se u kratkom vremenskom periodu unese velika količina hrane koja je posle praćena osećajem krivice, depresivnim raspoloženjem i strahom od gojaznosti.

Poremećaj je psihosomatskog porekla. Obično počinje naizgled bezazlenom dijetom. U većini slučajeva javlja se kod žena od 15. do 35. godina. Sam ne/svesni osećaj praznine, straha, dosade, usamljenosti, želi da se ispuni hranom. Kao kontrateža prejedanju nastupa izgladnjivanje, samoizazivanjem povraćanja do samopovređivanja. Skoro u svakom slučaju, pribegava se pilulama za mršavljenje, zloupotrebi laksativa i diuretika. Česte su sklonosti ka impulsivnom ponašanju, korišćenju alkohola, drogi i pokušaja suicida.

Mnogi psihjatri se slažu da se bulimija obično javlja kod osoba koja su živela u nesređenim porodicama čak i u okruženju alkoholičara, narkomana ili neke druge bolesti zavisnosti. Osoba sa ovim poremećajem često teži savršenstvu koje je sama zacrtala ili su joj roditelji nametnuli.

Za bulimiju se tvrdi da je mnogo opasnija od prejedanja i anoreksije jer je često teško uočiti. Osoba ne mora biti previse gojazna kao u BED-u, niti premršava kao u anoreksiji, mada često variraju u telesnoj težini. Uglavnom ceo čaroban krug drže u tajnosti - osećaja sramote. Zbog ovoga se ne moze odmah reagovati na osobu koja ima ovaj problem pa samim tim poremećaj duže traje.

Lečenje je dugotrajno i mukotrpno zbog toga što se bulimija teško otkriva pa samim tim tok lečenja kasnije kreće. Potreban je čitav tim profesionalaca, jer se uz psihologa trebaju prikljuciti i lekari drugih specijalnosti zbog neretko velikog telesnog oštećenja.




Anoreksija

Anorexia nervosa je u međunarodnoj klasifikaciji duševnih poremećaja definisana kao poremećaj kojeg karakteriše namerni gubitak telesne težine. Za razliku od Bulimije, ona je prepoznatljiva na prvi pogled jer se svodi na izgladnjivanje do kahektičnog stadijuma (krajnja iscrpljenost i izmršavelost). U najtežim oblicima dovodi i do smrti.

Ovo je jedan od "najmodernijih" poremećaja ishrane. Svi smo svedoci "kulta lepote" koji propagira mršavost. Razne modne revije, "ikone" jet seta, pa čak i sama bezazlena kritike njima bitnih osoba, može biti "okidač" za ulazak u ovaj poremećaj. Najčešći period kada se kreće u anoreksiju je doba adolescencije (15 god - 25 god), dok je u pubertetu i zrelijem dobu ređi slučaj. Sa početnim stavom o idealnoj težini, anoreksičari kreću sa običnim dijetama koje prerastaju u progresivno smanjenje hrane. Često se koriste "pomagači" u mršavljenju kao što su pilule, laksativi, diuretici...

Zajednička karakteristika anoreksičara je ta da su osobe čak i iznad prosečno ineligentne sa vrlo niskim pragom samopoštovanja. Često boluju od depresije sa jakim osećajem krivice, defektnosti i neadekvatnosti. Buđene seksualnosti je za njih vrlo bolan period. Imaju patološki strah od debljine i time im je bilo koja hrana opasna. U strahu od gubitka kontrole, pokušavaju da bar deo sebe drže u svojim rukama. Uglavnom su povučene, uredne osobe sa velikom željom da udovoljavaju drugima.

Pored psihičkih posledica česte su fizičke posledice koje se ogledaju u gubitaku menstruacije, poremećaju rada srca, nesanice, nesvestice, anemije, krtosti kostiju... Kao i kod svakog poremećaja ishrane, i ovde se terapija vrši u kompenzaciji više stručnjaka, prvenstveno prihologa. U ovom poremećaju lečenje se vrši uglavnom u bolničkim uslovima.



AUTORSKO PRAVO TEKSTA:

http://www.dijeta.net/poremecaji_u_ishrani.htm




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'