Adolescencija

Adolescencija označava period između detinjstva i zrelosti, period tranzicije, u kome se mlade osobe nalaze na pragu značajnih promena, koje će ih polako uvesti u svet odraslih.
Stalno eksperimentisanje sa novim ulogama i polako napuštanje starih uloga neke su od osnovnih odlika ovog perioda, koji mnogi nazivaju dobom buntovništva, dobom suprotstavljanja svakom autoritetu ili dobom neopredeljenih i zbunjenih osoba.

Period adolescencije ima, barem u teoriji, jasno definisane uzrasne granice, tako da možemo da govorimo o ranoj (period od 12. do 15. godine), srednjoj (period od 15. do 21. godine) i poznoj adolescenciji (period od 21. do 25-26. godine). Međutim, individualno gledano, ova granica nije toliko jasna. Neki autori predlažu da se kao kriterijumi početka i kraja adolescencije uzmu biološka i sociološka odrednica, odnosno promene u samom razvoju organizma (sekundarne polne odlike, početak menstrualnog ciklusa kod devojčica i sl.) i socijalna zrelost pojedinca (zasnivanje radnog odnosa, pronalaženje partnera, zasnivanje porodice i sl.). Sociološka odrednica se najčešće uzima kao kriterijum završetka adolescencije.
Sam početak adolescencije najčešće se karakteriše povećanim interesovanjem za seksualne pojave, koje prate ideje o načinu prilagođavanja novim potrebama i novom telesnom izgledu. Zbog toga je u početku adolescentnog perioda osoba veoma osetljiva na sve promene koje se dešavaju u fizičkoj sferi, a pogotovo na komentare koje odrasli, pa čak i vršnjaci, znaju da upute adolescentu, ne razmišljajući mnogo o posledicama.
Ono što je bitno je da je ovo period velikih promena u životu pojedinca, označen i promenama u odnosu prema roditeljima, vršnjacima i moralnim, ideološkim i drugim vrednostima, ali pre svega promenama u odnosu na samog sebe. Adolescent sebe gleda ''drugim očima'', primećuje na sebi fizičke i psihičke promene koje su nastupile. Kod njega dolazi do potpunog prihvatanja polne uloge i postaje emocionalno nezavisan u odnosu na ''značajne'' odrasle iz prethodnog perioda, balansirajući pri tom između stalne potrebe da uđe u svet odraslih i želje da, barem nakratko, ponovo bude dete.
Adolescent od sebe očekuje mnogo, ali i njegova okolina, roditelji, nastavnici, prijatelji pred njega ponekad postavljaju nerealne zahteve. Očekivanja najčešće proističu iz ideje da, umesto ''jučerašnje'' osobe, kojoj su bile potrebne briga i pažnja, sada pred sobom imaju osobu koja treba da bude odgovorna, umešna i sposobna za samostalno delanje u životu.
Promene koje se dešavaju u ovom periodu izuzetno su značajne za dalji razvoj osobe, a ukoliko se u ovom periodu ne završe uspešno razvojni zadaci, kasnije može da dođe do lošeg prilagođavanja ulozi odraslog. Sve te promene imaju cilj da integrišu događaje iz ranijih životnih faza i omoguće razvoj stabilnog identiteta.

Autorsko pravo preuzetog teksta je :   www.pedagog.org.yu/GTCtekstadolescencija.php  Gde možete naći više informacija