PRAVA
DETETA - O ČEMU JE REČ?
Konvencija o pravima deteta. Dokument koji je u današnje vreme
široko prihvaćen i koji je u velikoj meri promenio naše poglede
na shvatanje prava i sloboda deteta.
Pojam deteta tj. detinjstva menjao se tokom istorije i pod rečju
dete nismo uvek podrazumevali ono što podrazumevamo danas. U
ljudskoj istoriji postojalo je vreme kada dete nije prepoznavano
kao takvo. Onog trenutka kada bi neka osoba postala sposobna
za rad, a to je obično bivalo veoma rano, počinjala je da privređuje
i smatrala se ''skoro'' odraslom osobom. Deca, još uvek neprepoznata
kao takva, sedela su sa svojim roditeljima, ravnopravno učestvovala
u razgovoru (koliko se to moglo), odlučivala o nekim bitnim stvarima
i u svakom pogledu se smatrala ''velikima'', doduše možda nešto
nižim, ali ipak odraslima.
S vremenom je detinjstvo počelo da se priznaje i poima kao uzrasna
kategorija koja je ipak različita u odnosu na svet odraslih.
To je bio spor proces i trajao je nekoliko vekova, a razmišljanja
o postojanju perioda detinjstva podstakla su otvaranje škola,
obrazovanje, razvoj industrijskog društva, stvaranje kapitala
i dr.
U to vreme neki od naučnika koji su se bavili ovom uzrasnom grupom
smatrali su da je razlika između deteta i odrasle jedinke samo
kvantitativna. Neki su govorili o drugačijem kvalitetu misaonih,
emotivnih, moralnih i drugih funkcija, ali je razlika ipak priznata
i detinjstvo je prihvaćeno kao veoma važna životna faza.
Detinjstvo se danas još uvek različito definiše, a sam odnos
prema detetu zavisi od tradicije i kulture određenog prostora.
U nekim društvima deca i danas veoma rano odlaze od kuće i počinju
da zarađuju za život, dok je u drugima došlo do prezaštićivanja
deteta. Ni sam period detinjstva nije isto definisan i zavisi
od toga u kojoj zemlji se zateknete.
Konvencija predstavlja dokument koji priznaje specifične potrebe
koje dete ima, kao i prava koja mu po ovom osnovu pripadaju.
Prava deteta danas su priznata i u nacionalnom i u međunarodnom
pravu. Na međunarodnom planu najbitniji dokument predstavlja
upravo Konvencija o pravima deteta, donesena 1989. godine.
Istorijski razvoj koji je doveo do usvajanja ovog međunarodnog
ugovora nije bio lak, a trebalo je da prođe nekih sedamdesetak
godina da se prepozna neopnodnost njegovog donošenja.
Prava koja se priznaju detetu ovim međunarodnim dokumentom pokrivaju
sve aspekte njegovog života - državu, porodicu, školu, institucije
i dr.
Prava deteta nisu nešto što država ili porodica daje detetu.
Samim rođenjem ova prava deci pripadaju i niko ne može da im
ih oduzme.
Osnovni cilj Konvencije je da menja stavove koji postoje prema
deci i da se iz zaštitničkog (a u nekim društvima i negativnog)
odnosa pređe na ideju jednakosti deteta sa svim drugim ljudskim
bićima.
Danas Konvencija predstavlja jedan od najvažnijih međunarodnih
ugovora, koji ne samo da prvi put jasno i eksplicitno definiše
prava deteta, i to kroz veoma široko izlistavanje svih prava
(građanska, politička, ekonomska, kulturna i sl.), već je ugovor
sa najvećim brojem ratifikacija u svetu.
Naša zemlja je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta i time
preuzela obavezu da brine o njenom ostvarenju, tj. da štiti prava
deteta i da unapređuje položaj dece.
Međutim, to nije obaveza samo države, već i pojedinaca, koji
kroz svakodnevne postupke mogu da pokažu da priznaju i poštuju
prava koja mladi i deca imaju.
Tekst preuzet iz knjige "Vršnjačka
medijacija - od svađe slađe", izdavač: Kancelarija nemačke agencije za tehničku saradnju - GTZ
Tekst preuzet sa sajta : https://www.pedagog.org.yu/GTCpravamladih.php
