Mentalna
zaostalost
Mentalna zaostalost je stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihickog
razvoja koje se naročito karakteriše poremecajem onih sposobnosti
koje se pojavljuju tokom razvojnog perioda i koje doprinose
smanjenju opšteg nivoa inteligencije kao što su kognitivne,
govorne, motorne i socijalne sposobnosti. Može se operacionalno
definisati kao ispod prosečan stepen razvijenosti inteligencije
na standardizovanom individualnom testui nteligencije.
Mentalna zaostalost se deli u četiri kategorije: lakša
mentalna zaostalost ili slaboumnost, umerena mentalna zaostalost,
teška mentalna zaostalost ili idiotija. Za lako intelektualno
zaostale osobe, zajedničko je da ne mogu da pohađaju redovnu
školu, da im je govor nedovoljno razvijen i da nisu u stanju
da se samostalno brinu o sebi. Za mentalnu zaostalost kao
sinonimi koriste se i izrazi mentalna retardacija, mentalna
deficijencija, umna zaostalost, oligofrenija, intelektualna
defektnost, intelektualna subnormalnost i sl.
Mentalna zaostalost predstavlja ostecenost u razvoju.
Prema novoj klasifikaciji mentalno zaostale osobe se rasporedjuju
u sledece grupe prema kolicniku inteligencije:
90 - 70 ispod prosecne sposobnosti koji pohadjaju normalne skole
70 - 50 laksa mentalna zaostalost koji se upucuju u specijalne
skole
50-30 umerena zaostalost mogu se posle obuke samosotalno
starati o sebi i mogu se obuciti
za dosta raznovrstan izbor zanimanja.
ispod 30 teska zaostalost
Autorsko pravo preuzetog teksta je : https://www.psihoterapija.co.yu/mentalna_zaostalost.html Gde možete naći više informacija
